25 jul Ratko Petrović: ,,Ljubav traži originalne načine da se prikaže i dokaže“

Ratko Petrović rodjen je u Beogradu 1983 godine.

Nakon završene srednje ekonomske škole, upisao je Geografski fakultet, par godina kasnije prebacuje se na psihologiju, nakon čega prelazi na Učiteljski fakultet koji uspešno završava.

Objavio je pet knjiga pesama, osvojio više nagrada na pesničkim konkursima i takmičenjima, a pored poezije piše i kratke priče.

Pored književnosti bavi se i muzikom.

Bio je član beogradskog benda ,,Crveni storno“, za koji je komponovao muziku, pisao tekstove i svirao električnu gitaru.

Kako si shvatio da imaš talenta za pisanje?

Nikad i nisam. Ne još uvek. Imam sklonost ka pisanju, potrebu da pišem, a talenat je nešto drugo. Ako ga ima i kakve je prirode – tek će pokazati vreme.

Šta je bio tvoj pokretač kada si počeo da pišeš?

Zabluda da se rečima može pokazati da osećaš prema nekome daleko više nego što će svi drugi zajedno prema njoj ikad osećati. I da to osećaš na jedan sasvim drugačiji način od ostatka razmnožavačkog krda i njihovog interesovanja za tu osobu. Krajnje je to bilo naivno.

Kako raste pesma?

Skupi se i sruči, a kad ima i emocija – kulja poput vulkana. Kada nema emocija, padne mi na pamet iz krajnje banalnog konteksta neka rečenica (zato i znam kad me neko pokrade, jer je misao došla spojem nekoliko aktivnosti koje samo ja praktikujem zajedno), nevezana uopšte za poeziju. Krenem da je zapišem i nakon toga se kao lavina sruči ostatak. Barem u mom slučaju. Slabo se posle bavim nekim daljim dorađivanjem i ispravkama. U principu sam kod pisanja lenj i aljkav. Za mnoge stvari kažem – Ok, zapamtiću – i nikad ih se više ne setim.

I svaki put kada

je pozovem po imenu,

zapravo pitam:

Koliko hiljada godina

vajalo se tvoje lice

ljubavima tvojih predaka?

Da li smatraš uspehom svojih 13 hiljada fanova na društvenim mrežama i da li misliš da, pored svih nagrada koje si dobio, društvene mreže mogu da budu merilo uspeha?

Na to gledam kao na ljude koji su rešili da me podrže, iz najrazličitijih razloga. Ali, verujem i da je većina kliknula lajk iz čisto praktične prirode, jer im je tako lakše da prate i vide kad nešto objavim. Za mene bi bio pravi uspeh da steknem uslove da stvaram i besplatno delim s ljudima. Onda bih se osećao uspešno i zadovoljno, jer je najslađe podeliti u trenutku kada veruješ u nešto i kada ti je to bitno. To mi je jedini trenutak kada bih mogao da se zaista osećam ponosno. Što se nagrada tiče, dobre su da ti ukažu da nisi zastranio u potpunosi i da je ok da pišeš i da se baviš time, ali ne treba ih koristiti kao hranu svojoj sujeti i egu. Najveća nagrada je ikakva pozitivna reakcija osobe kojoj je upućena pesma.

Gde počinje ljubav, a prestaje patetika?

Patetika je nusproizvod prejakih osećanja u slučaju neuzvraćene ljubavi emotivno nezrele osobe. Ne znam koliko je rečenica čitljiva i razumljiva, ali formulaciju ne bih menjao. Ljubav traži originalne načine da se prikaže i dokaže, pokazujući svoju snagu i to što svakog trena raste. Dok patetičnost pokazuje slabost, potčinjavanje, prepuštanje nemilosti… Ima samosažaljivo ljigav ton. Srećom, druga strana uvek ima instiktom potrebu da to uništi, te egzekucija bude brza (sem u slučaju emotivnih manipulatora koji jadnu osobu ne oslobode, već je kao taoca drže kraj sebe, cedeći iz njih pažnju i ljubav kojom poje svoj ego).

Završio si Učiteljski fakultet. Da li si se tu konačno pronašao?

To je profesija koja me ispunjava i u kojoj se dobro osećam. No, svakako da ću se pored nje baviti još mnogih stvarima (ali ne i na njenu štetu). Ne umem samo jedno. Previše stvari me interesuje i s jednakim žarom im pristupam.

Rekao si mi jednom prilikom da bi do kraja godine trebao da završiš album. O kojoj vrsti muzike se radi i da li možemo da očekujemo i knjigu uskoro? 

Biće tu raznih parčadi na akustičnoj gitari, u bednoj produkciji, snimano diktafonom. Sedam do četrnaest pesama, zavisno od toga da li ću se odlučiti da tematski ikako budu povezane u celinu ili ću da sunem sve, pa da svako kopa šta tu ima za njega. Momci iz benda (Crveni storno) bi da opet sviramo, pa se možda nešto od toga nađe i tu na repertoaru, u pauzama svirke ili u toku svirke. Knjiga – teško. Niko to neće da štampa, te – eto ti odgovor na pitanje o mom talentu. Verovatno da nisam dovoljno dobar, čim nisam interesantan izdavačima. Ili je nešto drugo po sredi?

Da li se svakog jutra budiš kao pesnik?

Buditi se kao pesnik ili biti ubeđen da to jesi je zapravo dokaz da si materijal za neku instituciju zatvorenog tipa. Mnogi zastrane u tom uverenju.

Zašto si ti crna ovca?

Idem uvek suprotno od stada.

Neke ljudine davno,

(ne mašući nikome)

u znoju, muški,

ko da ljubav

vode s čelikom,

pravile su ovu prugu:

da noćas

njome

ti odeš…

I još malo posle,

u čekaonici,

naslonjen na vrata

mirisaću na kišu,

(moda i pustim koju kap)

mirisaću na provinciju,

i pomalo previše

na konjak…

(čak i za svoj ukus)

I kad te sasvim

ne bude bilo

da ipak

istrčiš iza ugla,

s koferom u ruci

zadihana,

i s bukom u grudima,

kao da hiljadu preplašenih

gugutki poleće

sa varoške katedrale…

Podignuću kragnu,

zgužvati osmeh,

malo nakriviti šešir

da zaklonim lice,

u prolazu…

Prolazu,

kraj svih ovih

,,ostajućih“

oko mene.

Razgovarala: Branislava Pešić

Fotografije: Ratko Petrović