Film snimljen u Nišu u produkciji „Akademije umetnosti Beograd” i „Prinčevih Patrona”, prati priču o Ljubiši koji je prinuđen da čuva majku neko vreme.

On ne uspeva da se suoči sa problemima koji ga izluđuju i tone u san. Kada je Ljubišina majka, Dragana, slomila ključnu kost u kolenu, on nije znao da će to biti početak njegovih noćnih mora.

Vrativši se kući, zapostavlja fakultet i pošto majka ne sme da se pokreće, Ljubiša se posvećuje kućnim poslovima. Možda bi i izdržao u ulozi svoje majke, da ona nije ogorčena na situaciju i čini da Ljubiši svakodnevnica postaje agonija.

Da se ljubav pokazuje samo rečima, mislili bismo da između njih ona ne postoji, ali pošto je ova porodica slična većini, pa se ljubav jedino vidi u delima, za Ljubišu ovo postaje prekretnica u životnom sazrevanju i shvatanju vrednosti porodice.

– U vremenu kada smo civilizacijski od individualizma skrenuli u egocentrizam, važno je da se setimo da čovek, kao jedinka, ima manje šanse za preživljavanje od većine životinja. Ono što ga je dovelo do vrha u lancu ishrane, bila je zajednica. Međutim, vrednost porodice je višestruka, i ona ne zavisi samo od preživljavanja, već i od duhovnog napretka, kao jedini dublji smisao ovozemaljskog postojanja. Stavljajući na trenutak ovakvu makro sliku čovečanstva po strani, setim se i da su skoro svi uspešni ljudi imali podršku roditelja, braće i sestara, žene, muža, pa i dece. Sve to mi budi potrebu, da angažovano, kroz formalne i neformalne razgovore, ukazujem na značaj porodice, i da ona ljubav, koja se rodi u porodici, traje večno, objašnjava reditelj Stefan Krasić.

U filmu glume Snežana Petrović, Stefan Krasić, Dragiša Veljković, Marjan Todorović, Anja Mijatović, Zoran Krasić i Sonja Krasić.