Pričam ti priču

6. aprila 2017.

Pričaću ti jednom o štriku u Lisabonu. Onom koji sam videla samo na internetu. Uostalom to i nije toliko strašno, jer većina koja piše o Lisabonu, samo ga je na netu i videla. Znaš, za taj štrik ti mogu reći između kojih zgrada je obešen i kako miriše. Jako mi je važno da jednom vidim taj štrik. U Lisabonu.

Pričaću ti jednom o tom gradu u kom sam bila prvi put. O konferenciji na kojoj sam bila prvi put i govorniku koji je rekao da konkurencija u realnom svetu ne postoji. Da smo jedina konkurencija MI-sebi samima.

Pričaću ti jednom zašto dokoni i siromašni najlepše vole i na koji način to ljubav smeštaju u poeziju i prozu. I zašto najbolja poezija i proza ne govori o ljubavi.

pricam.ti.pricu.blacksheep.rs

Pričaću ti jednom o hodnicima koji zaudaraju na mokraću. Ti hodnici su vodili do jednog stana sa starim brodskim podom, policom sa knjigama i kreveta koji škripi.  U tom stanu je bila i velika kada sa toplom vodom, pod kojom sam često planirala da ostanem i prestanem. U kojoj sam planirala da udavim svoju kožu i depresiju.

Pričaću ti, iako će mi biti neugodno i tužno, kako sam u tom stanu provela godine sa dečkom kog sam tada izabrala i kog se sada stidim. O tome kako je sve trebalo da bude velika ljubav, a bio je prosečan seks, kondilomi i šminka koja prekriva sve nepravilnosti. Osvrnuću se na taj izbor i verovatno ću se oglušiti na tadašnji život i na onu staru srpsku – da je kao takav, pun loših izbora.

Pričaću ti kako ljudi vole ovakve tekstove. Da vole da čitaju o sjebanosti, jer tako njihova sopstvena deluje bezazlenije. Da ti ne veruju ukoliko pišeš o sreći, jer je ona logičan ishod samo u reklamama za sredstva za čišćenje tvrdokornih mrlja. Da ti ne opraštaju osmeh i uspeh. Da ih tvoji padovi hrane.

Pričaću ti jednom, obećavam!

Sad ću te ušuškati i poljubiti u kosu.

Spavaj, u snovima si siguran.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com