25 apr Prazna

Nemoj me pitati šta mi je. Eto, noćas preskoči, znam da lažeš i to pitanje, nije ti stalo da znaš kako sam i koliki kamen me pritiska. Znam da ti nisam više što sam nekada bio.

Pusti me da povučem dim! Skini tu košulju i zaigraj kapcima kako ti najbolje umeš.

Doduše, nikada nisam ni verovao da umeš nešto drugo da radiš kako treba. Tvoje pucanje nerava mene dovodi do stanja nervoze. Preteruješ. A nisi zaslužila. Odavno sam prestao da pokušavam da ti zapamtim ime.

Pamtiš li ti moje?

A i ja sam se promenio, priznajem. Ne gledam te očima deteta koje tvrdiš da si volela. Umoran sam od laži, tvojih i svojih pa bih da stavim jednu veliku tačku, ako tebi nije problem.

Ako jeste, ne moraš mi pomoći, mogu i sam.  Ti samo lezi gola, kupaj se mesečinom i nemoj misliti na mene. Isprazni čin nekada je bio odličan za oslobađanje viška energije. Ne znam zašto sam želeo da tome dodelim neki smisao. Znam ja, znaju svi šta ti najbolje umeš. Nemoj mene kriviti za to, nisam te ja gurao putem slomljenih ogledala. Svako svoje greške bira i svako za njih mora da ispašta. Ne krivim te, pa nemoj ni ti ovu moju usijanu glavu.

Noć je kao stvorena za ples. Popili smo oboje, možda je bolje da ovaj razgovor odleži do svitanja, pa hladne glave da kažemo šta nas koči i pritiska. Sindrom gomile, izgleda je svima sada dosadno i svi se voze šinama zaborava, pa sam hteo i ja tebe da pošaljem na jedno takvo putovanje. Zaslužila si.

Sklopi oči. Neka te gledaju drugi, moje su oči umorne, ja bih malo da trčim daleko odavde. Ne boj se, jedina si prava i zaslužila si, samo ja više ne sanjam kao ti. Ne kažem da treba sada da plačeš za mnom, ali bar ostani ono đubre koje si od mene napravila i okreni glavu dok budem odlazio.

Autor: Željko Jevtić

Fotografije: pinterest.com