18 feb PONEKAD

Dođu tako trenuci
kada mi nedostaješ,
između 8 i pola 11 izjutra,
pogotovo kada je kiša
ili je oblačno.
Nedostaješ mi na neki čudan način,
pa uzmem kockicu crne čokolade
da napravim kontrast.

Dođu tako trenuci
kada mi nedostaješ,
oko podneva
kad se dan zabeli
ili (možda) zasija Sunce,
pa izađem da prošetam
i nađem te u parku
kako šetaš roze pudlicu
za ručicu.

Ne.
Ne nedostaješ mi uvek,
samo
eto
ponekad.

Kada sam sama,
pregažena danom
počneš da mi nedostaješ.
A, kažem ti,
nikad pre toga nisi.
Okrenem jastuk na drugu stranu
da me ošamari hladna jastučnica
i odagna mi tu misao iz glave,
pa spustim istu
na dormeo memo san penu
i zaspim.

I ne.
Ne sanjam te.
Realno, što bih?
Kada mi inače
ne nedostaješ.
Osim.
Možda.
Ponekad.

Autorka: Marija Nikolić

Fotografija: weheartit.com