08 dec Politika iz dečjeg ugla

Juče posle podne pozove me jedan komšija na kafu. Volim da idem kod njega, između ostalog, zato što ima malog sina, Milana. Sedma mu je godina. Obožavam tog malog. Ulazeći u dvorište zatekao sam ga kako se igra sa drugarom iz susedne ulice. „Zdravo, Mićko”, pokušao sam da se najavim. Nije me primetio. Čuo sam da nešto uzbuđeno objašnjava drugaru, ali ga nisam mogao razumeti sa te razdaljine. Sav pocrveneo od ogromnom napora, bio mi je zanimljiv da ga posmatram neko vreme. Spojio je vrhove prstiju desne ruke, podignuvši ih prema nebu i oštrim pokretima napred-nazad pokazivao je nešto svom vršnjaku koji je sedeo u gomili krupnog šljunka. Znatiželja me je privukla bliže njima. Glas mu je bio sve jasniji i jasniji, sve dok ga nisam u potpunosti razumeo. Nisam se više približavao. Stao sam i osluškivao. „Pa politika… to… to… to ti jeeee…”, uz mucanje je ponavljao, već vidno iznerviran. „Politika, to ti jeeee…. kaaaaadaaaaa…. čovek prevari drugog čoveka, a sutra se grle i ljube.”

Autor: Marko Šućur

Fotografije: tumblr.com