14 dec Poezija u kafani

Čitao sam o starim kafanama, slušao sam priče starijih ljudi, gledao sam ih u filmovima i pitam se da li su kafane zaista takve bile. Kažu da su se u kafanama razvijali svi bitni događaji. Osnivale se prve stranke, pisale pesme, vodile diskusije, trgovalo se, volelo, ljubilo i na kraju pilo. Pilo se uvek, ali to je bilo u drugom planu.

Voleo bih da sam na jedan dan mogao da budem gost u nekoj od tih kafana, da osetim tu lepotu i istinu kafane. Voleo bih da sam mogao da vidim Skadarliju kada je zaista bila boemska. Kada je bila svratište svih siromašnih, poznatih i nepoznatih umetnika. Kada se u kafani pila ljuta s nogu, kada te nisu pitali za cipele i novčanik. Voleo bih da sam mogao da sedim pored Đure ili Branka i da bacim pogled na maramicu na kojoj su bledom olovkom pisali stihove. Voleo bih da sam mogao da vidim Disa u njegovom pesničkom rastrojstvu, kada je razbarušene kose bacao pare na cigane jer nije mogao da završi stih.

Mislio sam često na Crnjanskog, Rakića, Dučića, Kostića, gde su pisali i kako su pisali. Nisam to mogao da vidim, ali razumem, razumem Lazu i Lenku, razumem Đuru i Milu, razumem, iako nisam video.

Razumem ja njih, ali oni nikada ne bi razumeli mene. Ne bi razumeli ovo vreme, ne bi razumeli ovo „boemstvo“. Ne bi razumeli mlade i uspešne pisce, ne bi razumeli poeziju, ne bi razumeli rimu. A teško bi našli devojku o kojoj bi pisali.

Ne bi razumeli jer to više ne postoji. Malo je onih koji pišu o osećanjima, ljubavi, malo je onih koji pišu u rimi, malo je onih koji poštuju metriku. Učimo o njima, čitamo ih, poštujemo i veličamo, ali ih ne razumemo.

Dok o ovom razmišljam, sedim  u kafani. Zapalio sam cigaretu i slušam tambure i pesmu „Tiho noći“. Na maramici zapisisujem stihove. Sedeo sam sam, pisao pesmu Ivani. Svuda oko mene dim cigarete, moji vršnjaci u nekom ludilu. Penju se po stolovima, prosipaju vino, koje ja jedva imam para da platim. Plaćaju pesme koje ne poznaju, kite svirce i gledaju me kao budalu.

Poezija se piše u kafani… ali ja ne mogu da završim pesmu o Ivani!

Autor: Miloš Stepanović

Fotografije: tumblr.com