05 maj Podvodni Sunčev sistem

Došao sam jer je dolazak bio neizbežan. Prirodniji od jutarnjeg odlaska u toalet. Prtljag nisam poneo, ne treba mnogo vremena kosi da se osunča na mesečini, da od vlasi napravi plimu i oseku kakvu mogu samo noću da prizovem, kada je san apstrakcija, a depresija izbor. Došao sam jer je dolazak stagnacija sa etiketom. Stajanje u centru koji se okreće brže od svake potisnute misli. Na nekoj drugoj obali, pesak ne stvara vlagu među prstima. Tabani presuše ako prevalim par kilometara. Paradoksalno je, kako mi je najprisnija voda ispod koje su me držale tvoje šake, kako so tog mora udišem kao da je šećer. I odakle meni odjedanput potpora da budem ovako istrajan? Da se oduševim legendom o sirenama, da gledam emisije o ajkulama? Želeo sam, od svih nepotrepština, samo ime da zadržim. Jer se neki drugi Marko prepušta okeanu onako kako se ovaj ovde prepušta paranoji. Voleo bih da umem da selektujem, tada se ne bih plašio truljenja. Ne bih koristio escajg samo dok jedem i ne bi me mučilo saznanje da možda probadam utrobu nečijoj egzistenciji. Mirišeš na kuvani pirinač, na sve omekšano što preplavi želudac kao iznenadni pljusak u avgustu, kao voz koji stigne na seosku stanicu deset minuta pre uobičajenog vremena.

Autor: Marko Jović

Fotografija: tumblr.com