28 feb Pitanje

I ja se zapitah u tome trenu,
Koju bi od nas dve uzeo za ženu,
Da li onu s’ kojim bi imao uvek u 3 ručak na stolu,
Oprani veš i nedeljnu šetnju
Ili bi pak želeo večeri poezije u stanu,
Duge razgovore o ljudskom postojanju,
Šapat omiljenog citata iz filma,
Priče u kojima samo nas ima.
Da li bi menjao sigurnost i rutinu,
Za život u jednom drugom svetu,
U kome nije najveća briga šta ćemo za večeru jesti,
Akcije u supermarketu,
Neplaćeni računi za struju,
Prepirka oko gledanja fudbala na TV-u.
Pusti sve te stvari,
Ne pravi oko njih dramu,
Nego oko čega bismo se mi svađali
Da živimo u našem malom stanu?
Možda oko tajne osmeha Mona Lize,
Čudne građe tornja iz Pize,
Marksove političke analize,
Globalne svetske krize,
Taktova Betovenove Elize.
O tome da li je Bog stvorio čoveka
Ili je tačna evolucija Darvina,
Da mi potičemo od majmuna,
Gramatičkim nedoumicama,
Prošlim generacijama,
O zagrobnom životu
I srednjevekovnim zamcima.
Koliko bi nas samo veća pitanja mučila,
Na koje odgovor ne bismo možda ni mogli naći
I zato vidim zašto bi ti život sa njom bio lakši.
Za večeru možeš pojesti ukusnu testeninu ili piletinu,
I zasladiti ih korom mermelade,
Račune platiti od prve sledeće plate,
Utakmicu odgledati kod drugara,
A kredit će se vratiti godinama rada
I svi će biti zadovoljni tada.
Mnogo je to lakše i sigurnije, zar ne
Ploviti u malim potocima,
Pustiti okeane za neke veće od tebe mornare,
Koji su spremni za šire obale i talase što sa njima dolaze.

Autorka: Marija Živanović

Fotografija: tumblr.com