28 dec Pismo bivšem

Nisam baš sigurna šta ću sa mislima. Htela bih nešto da ti kažem, ali me je uhvatila nervoza, pa sam počela da se prisećam nekih naših uspomena. Smejaćeš se sigurno, ali sećaš li se onoga kad smo bili klinci, onoga kako smo se prvo gledali, pa smo se onda malo manje gledali, jer smo žmurili, pa sam ti ja onda rekla da nemaš pojma da se ljubiš, sećaš se? E pa moram da ti priznam da su mi se tresla kolena, jer si se tada ljubio najbolje na svetu. I sećaš se da smo se onda sve češće slučajno sretali? Da, da, to nikako nije bilo slučajno. I onda, opet slučajno, baš mi sedimo jedan pored drugog, i  niko ne izvaljuje da mi tu nešto petljamo. Oooo verovatno slutiš, svi su nas provalili, jer si ti bio providan..dobro i ja sam, ali ti si kriv za sve i džabe ti je da se buniš sad. Dobro, oboje smo bili providni, priznajem, kao što su bili i Milena i Nenad, koji su non-stop delili pljugu, jer kao niko od nas nije imao više. Zapravo, zar Nenad nije propušio tek na faksu?

A onda smo počeli da se držimo za ruke, kao slučajno mi idemo po pivo i držimo se za ruke. Nije hladno napolju, a ja te nateram da me zagrliš i vilica mi stvarno cvokoće, iako je leto, pa onda moram da se vadim na vreme koje je „za duks“ ili samo promumlam kako „uveče zahladi“. A tebe kao sve to ne dotiče, pa mi samo pružiš ruku i ‘ladno kažeš „brzo ćemo“, a ja posle prepričavam Sonji, Tei i Nini „kakav je taj Mirko(ti) smrad“ i tako to.  A onda ti, u svoj svojoj pokvarenosti, kažeš neku lepu reč i ja se opet zaljubim, ali ipak nađem nekog novog, malo iz inata, malo jer je zgodan. Pa onda ti šiziš i raspitujes se o njemu, sećaš se, mislim da je Mare tada bio aktuelan..eeehhhh i taj Mare, stvarno je bio dobar…nego, da se vratimo na priču…ti odlepio, a ja se pravim kao mutava i samo kuckam po svom Soni Eriksonu da bi ti mislio da se dopisujem sa Markom. Samo da ti kažem, dopisivala sam se sa Ninom, jer ona to veče nije mogla napolje, imala je temperaturu, tako da si bez potrebe pobesneo i otišao kući.

Posle smo se pomirili, sećaš se, prećutno, ali jesmo. I ponašali smo se kao da glupe, mršave Anite nikada nije ni bilo, a Mare je prosto ispario, a bio je stvarno zgodan, bez šale, ali nećemo sada o tome. Ne znam šta si video na toj Aniti, stvarno ne znam, premršava je i kosa joj je i dalje plava i spaljena. Ten joj je kao da je iz rudnika izašla, mada za drugo i nije. Čula sam da sada radi za neku švapsku firmu, kao nešto prevodi. I da, neću ti reći da li pišem diplomski, bolje da se vratimo na priču. Stala sam kod Marka, ali njega ćemo da preskočimo, kao i onih nekoliko nevažnih posle njega i onog jednog važnog, mada i on sada više nije važan. Veruj mi da nije važan uopšte, kao što ni Sofija nije važna iako si s njom bio 5 godina, znaš sofija znači mudrost, a s ovom tvojom se neko izgleda dobro našalio. No, cela ova priča je otišla predaleko i ne bih je pričala da nisu misli krenule da me zbunjuju. Zapravo, htela sam samo da ti kažem jednu stvar, mislila sam da to treba da podelim s tobom. I eto, da znaš, ovaj…. ja se u maju udajem.

Autorka: Sanja Janković

Fotografije: opusteno.rs, blogspot.com