11 okt Pevala je Bebi Dol, u kafani.

Pevala je Bebi Dol. 

I ne znam odakle baš ona u kafani. 

Ni zašto ni onda tu nisi bila ti. 

Al’ umela si, odsustvom, da magle svog tela, u mojoj glavi, uokviriš, da zaboliš kao da si materijalna.

Otelotvorena, otrovna, slobodna, poput Golema, bez duše i srca, bežiš sa kolena mojih. Ljubiš se sa prisutnima. Ja nam bezuspešno pazarim more. Jednom godišnje. Obaram zvezde pod kišom meteora. Kažem da su nam ruke Danaida zdele. Nisam se na tvom jeziku primio. Od naše dece, čuvam jedino, jednom nedeljno, misao na iste.

Pevala je Bebi Dol. I kiša se gnušala kapi. Počela je da se baca i prosipa – kao iz kofe. Iza po neke strofe, mogli smo da se sakrijemo, da se zagrlimo.

Nisi ovde bila ti. Pevala je Bebi Dol, u kafani. Zamisli.

Ko bi mi posle tebe uopšte i poverovao.

Autorka: Elena Ederlezi