18 mar Pesnica

Poezija se piše

kada je novčanik prazan

A petak je rezervisan za zabavu

Bilo bi bolje

Da sam sada napolju

Upijao bih detalje

prljavih ulica i praznih pogleda

Pomešanih sa usputnim, dosadnim pričama

Samo prolazim sa slušalicama

ne obazirući se

na bilo kog živog stvora.

Poezija se piše

Kada zagusti

Snovi se guše u hladnoj sobi

Okrećem se po krevetu

Pokušavajući da pronađem položaj

I bezbedno nestanem u jutro.

Poezija se piše

Kada svi bezbrižno spavaju

A demoni izlaze

na intelektualnu debatu

Prepiremo se do jutra

Ostajem uporan

Do prvih zrakova svetlosti

Naučio sam kako da pobedim.

Poezija se piše

kada te sastavlja sa svih strana

kada tražiš razlog da nastaviš dalje

Onda pogledaš gomilu papira

Snove i krv

Istinu i očajanje

Gnušanje i mržnju

Sopstvenu dušu

Upakovanu u pesme

I smeješ se dobro poznatom bolu

Smeješ se, jer nastavljaš

Dišeš i vrebaš nove nevolje.

Poezija se piše

Dokle god osećaš

Da u tebi postoji nešto živo

Trunke otkucaja

Koje možeš da podeliš

Kidajući se na komade.

Izlažeš se svetu

Bez štita i zaklona.

Poezija se piše

Samo kada život

prestaje da bude podnošljiv.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: tumblr.com