27 mar Pesma o Strahinji

Pošto te nikada nije zanimalo
da me povedeš u vrtić,
parkić,
na plažu možda,
zašto da ne,
kod tunela;
Da zajedno bežimo od algi i
hvatamo rakove
baš sam htela;
Pa da  i ti kao Strahinjin tata budeš
ajkula,
brod,
kapetan i
raža;
Da  pravimo
kolut
napred,
nazad
i stoj,
Kad pokažem svetu koliko si moj.

I pošto me nisi  držao  za ruku  i
nosio visoko,
da narastem naglo
za jedan metar i
drugog pola,
ni zatapšao sto dlanova široko
kad se mesto ručka najedem smola.

Pošto me nisi pratio u školu,
i čekao iz nje od borića južnije,
nisi, a trebao si,
videla sam
kod druga Strahinje i
još mnogo dece od mene ružnije.

I pošto nemasmo naše
tajne,
dogovore,
priče,
uspavanke,
pesme;
I ne znaš moj omiljen
kolač,
grad i
stih,
uvek si ostavljao da cure česme,
ja čekala ljubav da poteče iz njih.

I pošto nismo nikada sišli
niz tobogan,
klackali se,
vrteli,
žmurili jedared;
seli na klupu, mirisali cvet,
brstili ljuljaškom golemi bagrem;

I pošto smo mogli samo da hteo si više,
Mogli smo, verujem, toliko barem.

l pošto sam bila  srećna,
srećnija od Strahinje
i još mnogo dece od njega strašnije,
kad  si mi pravio novčanik od  muda,
pošto bi  još jedno šareno tele
kačio iznad plastičnog suda.

I pošto se pravim  važna dok pričas o
Los Anđolosu,
prespektivi,
falkutetu  i
lelecima;
sve tvoje lapsuse otkupila  bih
svojim najlepšim jelecima.

I pošto me i dalje upitaš često:
Šta sam ja ono završila stvarno!
Da kažem ti opet, a ti novoj nekoj
što zvanje  moje muči je pravno.

I pošto se  ne ljutim,
i ne plačem više,
preskačem
rasprave,
grdnju,
uvrede,
bes,
i sve to što ne smeš priznati sebi;

Ja sam Stvarno završila Ovo,
započeto davno,

Pesmu o Strahinji,
Posvećenu Tebi.

Autorka: Marijeta Krivokapić

Fotografija: weheartit.com