Pa, budalo jedna, sigurna sam

13. aprila 2017.

U nekom paralelnom svetu,  ti i ja imamo mačku Momčila, koga zajedno čuvamo, čisto da se mačak navikne na razdvojenost.

I činilo mi se mi nećemo potrajati, znala sam to kad sam te videla u kafiću dok si srkao vruću kafu. Tursku. Nemam tipove za kafu, ali ne volim one koje srču. Kasnije si mi rekao da si srkao, jer si žurio. Meni si zamerio što sam smotana. Dobro, jesam ja smotana, sapletem se o samu sebe, zaboravim kusur od par stotina dinara, zapetljam se slušalicama o šipku u autobusu, ali sve je to deo moga šarma.  ,,Jeste, zbog toga si više neodoljiva.’’ – složio si se.

Otišli smo jednom u Kinoteku, sedmi red, sredina. Nisam mogla da izdržim, a da ti ne kažem da bih ti ja svašta radila. Pitao si da ti navedem primer. Objasnila sam ti da bih ti jezikom spajala svaki mladež na telu. Svetlo se ugasilo, film je počeo, rekla sam ti da mi je žao, jer kad sam pod utiskom, pričam gluposti, bukvalno sam najiskrenija tad, ali to ošteti ljude. Nisi se složio da sam te oštetila.

Predložila sam ti da idemo da kupimo narandže na Buvljaku. ,,Ih, pa imamo i na Kaleniću.’’ – bunio si se. Znam da ima, ali sam htela da odemo da kupimo tamo, jer niko ne ide na Buvljak sa Zvezdare da kupuje narandže. Kad smo se parkirali, video si autoperionicu. Oterali smo kola na pranje dok mi tražimo najlepše narandže. Tad sam ti priznala da mrzim narandže. Ni ti ih ne voliš. Kupili smo na kraju dva para čarapa, išla je zima. U perionici smo videli limuzinu. Veliku, belu. Radnicima smo rekli, oboje onako spontano, da se uskoro venčavamo, pa da razmišljamo i o limuzini. Čestitali su nam na laži.

Znaš, tad sam shvatila da bih ja tebe obožavala. Onako kako se obožava.  Ne puno, da ne poludimo, ne malo da ne otupimo. Mislim da bih ludački bila zaljubljena u tebe. Pitala sam te jednom prilikom da li si nekad ludački voleo. Odgovorio si da nisi taj tip. Nisi ti za nenormalno voljenje, gde se čovek izgubi u drugoj osobi, toliko utone u nju, da postanu jedno. Iznenadio me je tvoj dosta metaforičan odgovor. Htedoh da pitam  da li misliš kao vodene boje koje se razliju, ali sam ućutala.

U nekom paralelnom svetu, ti i ja imamo mačku Momčila kog zajedno čuvamo, čisto da se mačak navikne na razdvojenost.

Jedemo pečenje prstima.

Idemo na bazen svakog petka.

Sadimo ruzmarin u tegli.

Ljuljamo se i pravimo pečeno prase.

Idemo na buvljak da gledamo wc daske koje nam ne trebaju.

Ljubimo se u podzemnim prolazima i zajedno peremo zube.

U nekom paralelnom svetu ja bih tebe obožavala, i ti bi me pomešao sobom. Ne kao vodene boje, već kao tempere. Tempere su jače, pa kad se pomešaju, dobijena nijansa ima novi smisao, ali se ne gubi vidljivost dveju boja.

U paralelnom svetu, ti me pridržiš da se ne okliznem o bele linije na pešačkom, a ja naručim tursku dok te čekam, da ne moraš da srčeš.

U ovom svetu ja ti pričam o ovalnim sobama, i kako mi se čini i da se vrtim u krug, ne bi mi se vrtelo u glavi. Ti mi kažeš da probam, čisto da budem sigurna.

Pa, budalo jedna, sigurna sam.

17859050_1168458346614058_82539825_o

Autorka: Dunja Petković

Izvor fotografija: pinterest.com