18 dec Ovčica Mudrić: Rade Drainac

Rade Drainac je drugo ime Radojka Jovanovića, tvorca hipnizma, predstavnika boemije, hipermodernog pesnika, koji je, kako je to sam rekao, pevao kao što artiljerija cepa vazduh dok pucaju opne naših svilenih ušiju. Njegov idealni svet je onaj koji je izmaštan u snovima. On stvara široku sliku sveta koja liči na realnu, s tim što u njoj u izobilju ima svega onoga što realnoj stvarnosti nedostaje. I u poeziji i u životu bio je majstor kontrasta i dilema. On je idiot i genije, putnik i ljubavnik, sanjar i lutalica, pesnik i bandit koji širom otvara vrata pozorišta za služavke, portire i konje. Svojim stihovima izaziva čitaoce, ali se i melanholično podsmeva sebi.

„U životu da sretoh čoveka kao što sam ja odveo

bih ga u ludnicu.“

„Priznajem, u dnu mene razuzdano živi

genijalni nitkov!“

„Druže, jadni moj druže!

Rođen sam izvan vremena i prostora

I niko mene nikad razumeti neće!“

(Grom na Araratu)

„Ako me ne upoznaju po poeziji zapamtiće me

po skandalu.“

„Ovamo noći moje! metalne zore u nervnoj krizi!

Priznajem da sam idiot i genije bio

I da su mi dani prošli nakrivljeno kao toranj

u Pizi.“

„Zasitim li se poezije, ubiću se! grozno umrljanih

očiju od svirepe jave.“

(Bandit ili pesnik)

„Ej! da umrem obuzela me čežnja i želja

Mlad i bolesno lep kao rujne šume

Jer gadno beše krvlju pevat za svet

Koji ništa ne razume.”

(Pesma poslednjeg dekadenta)

„O kako ću jednom od pesama da ozdravim?”

„No čudno je to u mojoj mladosti:

Uvek na stanicu prispem kad voz krene.”

„Ja nisam ono što sam hteo”

„Ne buncam a nisam ni trezan.

Pijan teturam uz lestvice uma za obalom saznanja

A nikad iz sebe da izađem

Ni put iz duševne tamnice da nađem.“

„Ja sam nesvesni ubica sopstvenih osećanja“

(Voz odlazi)

Idite!

Osvajajte!

I niko neka se ne pokaje: −

Pred nama je sve,

A za nama samo delo ostaje.“

(Poruka)

„Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.“

Autorka: Marija Voštić

Fotografije:  kcradedrainac.rs, natalija-jakovljevicblogspotcom, Marija Voštić