Oteti trenutak od večnosti

30. juna 2017.

Jedno za drugo mi smo juče bili stranci.

Danas te poznajem. Juče sam te idealizovala.

 Juče nas je bilo za sve. Danas nas nema ni za šta.

Ima nas, doduše, za suzu, tugu i poneku bol. Samo nas nema za osmeh i radost što postojimo jedno za drugo.

Ima nas za pitanja. Ali nas najmanje ima za odgovore.

Ima nas za laži i obmane. Nema nas za istinu i poverenje.

Ima nas za lutanja. Ali pravog puta nema za nas.

Dokle god koračamo zajedno, neujednačeni ritam naših koraka nikada nas neće odvesti do ciljanog odredišta. Jer mi samo do raskrsnice možemo stići zajedno. Nikada nećemo odabrati isti put kada do nje stignemo.

Ti otimaš trenutke od večnosti. Ja otimam večnost od trenutaka.

Ima nas za Misao. Onu koja će ostati neizrečena negde na vrhu jezika. Onu koja će ponekad ubrzati ritam srca kada dopre do naše svesti. Ali svetlost dana ta Misao nikada neće ugledati. Samo neizgovorena može da živi.

Nećeš ubiti tu misao. Stranac si, ali te poznajem dovoljno da znam da si isuviše velika kukavica za takav potez. Umesto toga, ćutaćeš.

Danas ja nisam ona koju si poznavao juče.

Juče je Emocija oborila Racio na tlo. Ego, kao verni pratilac, je pokušao da mu pomogne, ali je Emocija bila toliko revoltirana da je i njega uspela da savlada. Danas su se Racio i Ego udružili.

Danas su Racio i Ego uništili Emociju. Osvetoljubivost u svom najboljem izdanju.

A mi… Mi smo jedno za drugo juče bili obični stranci.

Autorka: Tijana Katić

Fotografija: tumblr.com

tijana-katic-blacksheep.rs