22 okt OPROŠTAJ

Čestitala sam rođendan osobi koja me je, kako sam u najranjenijem trenutku tog dešavanja smatrala, najviše povredila u životu. Bio je to odlazak koji je zaboleo više od odlazaka najbližih, jer je bio neočekivan i vezan direktno za moje ljubavno srce. Kraj se desio tačno na dan kada je tranzitni Saturn bio na položaju mog Sunca. Tragedija izdaje, tada sam tako mislila. No, izdaja ne postoji, svako ima pravo da ide kuda želi. Mi imamo pravo da pokušamo da se borimo, i to je ljudski, ne može svačija reakcija da bude odmah, kad neko odlazi – neka ide. Pokušaj da zaustavimo nekog je refleks. Ali onda shvatiš da on ide jer se to tako moralo odigrati. I prihvatiš situaciju. Razumeš tog koji odlazi. Oprostiš. Izdišeš bol, pronađeš sebe, vratiš fokus na svoj život, želiš mu od srca svu sreću.

Ne znam da li je on još uvek u situaciji koja me je dodatno povredila, i sama sam prošla kasnije kroz nova iskustva, ne znam ništa, samo znam da mu nisam neprijatelj i da želim da mu čestitam. „Hvala ti do neba“, odgovorio je. Ne umem opisati količinu svetlosti i ljubavi koju sam osetila u grudima. SASVIM BEZUSLOVNO. Voleti dušu onog ko ti je, naizgled, učinio nešto nažao (a nije, jer niko nije odgovoran za naš doživljaj bola i ostavljenosti do mi sami jer smo u svakom trenutku odgovorni za svoje reakcije), voleti njegovu suštinu, koja nije njegova akcija, voleti ono što smo imali, sva iskustva kojima me je naučio, razumeti bol koja je došla njegovim odlaskom kao najveću lekciju o sebi koju sam mogla da imam. Osetiti da sa druge strane sms prepiske stoji čovek koji takođe drhti zbog razgovora i ko, bez obzira na trenutne situacije, brine za mene i voli me kao prijatelja, biće, osobu sa srcem (kao i ja njega, bez obzira na sve) je nešto što ću pamtiti celog života. Mislim da se to zove oproštaj. Celokupni. Njemu, sebi, svemu.

Autorka: Ana Atanasković

Fotografija: favim.com