20 sep Oni to nikada neće razumeti

(MESTO GDE SAM MOGAO ZASPATI)

Postojalo je mesto gde sam mogao zaspati.
Kada si u pustinji svaka je oaza i moguća laž.
Čitav život spavam sa lažima.
Nekada je ona ženskog roda.
Nekada sam to ja.
Postao sam zombi.
Ne posećujem groblja.
Podsećaju me na to da živi postoje.
Patetično je pričati o etanolu.
Odbijanja i licemeri jednakio su razorni kao i on.
Najsurovija istina je da sam sve to ja.
Svako mesto gde sam mogao zaspati.
Zalasci sunca me umaraju,
Izlasci su mi postali podsetnik da nešto nije u redu.
Jer nisam našao mesto gde bih mogao zaspati.
Tamo u snovima, napustio bih večni pesak.
Postao bi more ili cvet.
Ali uloga cveta dodeljena je plemenitim ljudima.

Postojalo je mesto gde sam mogao zaspati.
Zaboravio sam gde je, ko je i šta je.
Može biti zvezda padalica, može biti kaktus
Ili nečije koleno.
Previše sam neodgovoran da bih ga sačuvao.
Vraćam se svetu koji ne postoji.
Peščani oblak mi oduzima vid.
Boje su samo sečanja.
Od njih me glava često zaboli.
Da mi je mesta gde bi mogao zaspati,
Možda bi i glavobolja bila jednaka
Ništavilu svakodnevnice.

Pogledaj u nebo, nacrtao sam osmeh.
Priseti se. Možda me podsetiš,
Da je nekada postojalo mesto gde sam mogao zaspati…

Autor: Milan Mažibrada

Fotografija: favim.com

Old Manual Typewriter