02 apr O strahovima

Odaću vam svoj najveći strah.
Izgovoriću ga samo jednom.
Teškog srca, u nadi da se nikada neće obistiniti.
U nadi da će izgovorene reči čuti neko i promeniti moju sudbinu. Ako je to moja sudbina.

Plašim se da se jednom probudim na ramenu,
a da ne osetim njega.
Ne osetim njegovu toplinu i njegov uzdah.
Da spremam doručak bez elana,
kao da ga spremam samo za sebe.
Plašim se da ću prestati da
pišem porukice i lepim ih na frižider,
ili da crtam smajlije na rubovima njegovog tanjira.
Plašim se da me neće pogađati pesme
i da neću plakati uz violinu.
Plašim se da me neće ljutiti
to što me ne ljubi pred spavanje.
Plašim se da ga ne ljubim pred spavanje.
Plašim se da neće biti svađa.
Da ću ga ravnodušno gledati dok mi nalazi mane.
Plašim se da neću znati
napamet njegov broj telefona,
ritam disanja kada tone u san
i boju njegovih očiju.
Plašim se da se neću smejati
njegovim pokušajima da me nasmeje
i diviti njegovom načinu da me zadivi.
Plašim se da ću prećutati osećanja
iz straha da ne budu ubijena.
Plašim se da neću plesati sa njim u polumraku,
uz čašu vina i d- mola.
Plašim se da neću osećati
njegovo prisustvo dok leži pored mene.
Plašim se da se neću sređivati za njega
i satima birati parfem koji bi ga opijao.
Plašim se da ga neću razumeti
i da se neću truditi da ga razumem.
Plašim se da izgovorim svoj strah.
Plašim se da kažem da se plašim da neću voleti.

I gde zapravo počinje ljubav,
a kada shvatimo da joj je kraj?
Da li volimo jer smo voljeni?

Neko mi je rekao da svaku ljubav uzme vreme,
pa da preovlada poštovanje.
Ne smem sebi da priznam da ću jednom
možda samo poštovati nekog
koga sam neizmerno volela.

Plašim se.
Mnogo se plašim,
da ću stariti bez „volim te“
i da ću umreti bez „voleo sam je“…

Autorka: Anđela

Fotografija: weheartit.com