Novi dan.

23. novembra 2017.

Stidljiv pogled.

Igra svetla. Mrak odlazi iz ova četiri zida.

Prsti u neskladu. Otvoren prozor.

Pogled u prazno, izgubljeno i mirno. Miris noći odlazi u susret danu.

Zora se pridružuje poeziji satkanoj od ljubavi, sreće i trenutka večnosti.

Lutamo mostovima svesti i maštanja. Negde između jave i sna naša dva bića koja žive u ovom momentu kao jedna duša, traže sebi mir ovoga časa.

Činimo jedno drugo boljim. Bez pretvaranja. Prirodno i iskreno gradimo svoj svet, svet ljubavi.

Miris vina i slika savršenog sklada jednostavnih ljudi.

Jedno malo ćebe nas greje, rasterećeni briga, srećni zbog onoga što smo, ne zbog onoga šta imamo. Umorne usne ne izgovaraju ništa. Blagi osmeh se proteže između nijih. Pogled sužen između trepavica, nasmejan i mio.

Sveže jutro nas mami na prozor.

Uzdah.

Zatvorene oči.

Zagrljaj. Istok šalje toplotu…

Pepeljara na simsu, ispunjena pikavcima, sa strane dve zapaljene cigarete..

Dim odlazi u susret podignutoj roletni čije rupice, jednako udaljene, liče na ispisanu melodiju. Ne znamo joj reči. Srca pevaju.

Pogled propraćen trenutkom neizmerne sreće. Nevidljive niti između naših usana se privukoše. Jedno divno spontano, preko usana prebačeno, “Dobro jutro!“

 

Autorka: Nina Pavlović

Fotografija: favim.com

novi.dan.blacksheep.rs