Znaš,
tu noć.
Kada si govorio,
kako ti nedostaje.
Da te trenuci,
predmeti,
emocije,
podsećaju na nju.
Da sa njom
više nije išlo.
A bez nje,
ne znaš da li će ići.
Da imaš strah od vezivanja.
Od gubitaka.
Odlaženja,
ostavljanja
i napuštanja.
Znaš,
tu noć.
Kada si govorio,
kako ti nedostaje.
Meni si nedostajao ti,
dok si ležao
pored mene.
Sa šakom,
u mojoj šaci.
I mojim mirisom,
na tvojoj koži.
Dah ti je mirisao na mene,
a o njoj si govorio.
Onako,
kako bih volela,
da i o meni govoriš.
I dok sam tvoja,
i kada ne budem više.
Znaš,
tu noć.
Kada si govorio,
kako ti nedostaje.
Nedostajalo mi je to,
što ujutru,
tu nećeš biti više.