Nisam ja taj tip

7. maja 2018.

Kažeš kako nisi jutarnji tip. Ne možeš ti čim otvoriš oči da pričaš o životu, o značajnim odlukama, o planovima i željama. Ne možeš da govoriš uopšte.

Naša jutra odavno ne liče na sebe. Valjda se svet oko tebe promeni kad se promeniš ti sam. (I obrnuto). Što pre zagrliš tu promenu, lakše ćeš stići do sklada. Kažeš: prava jutra su ona kad piješ kafu i pušiš cigaretu na terasi. Samo što ne pušiš više i niko ne može da shvati da si ti sad (odjednom!) bivši pušač. Ponekad ni tebi nije baš jasno. I kako to mogu da mislim čim otvorim oči?!

Ja baš volim jutra – kakva god da su. Podsećaju me na nove mogućnosti, na nadu i buđenje. Jutra su osnovna ćelija svih početaka.

 

– Lako je tebi, ti si takva, ja jednostavno nisam taj tip!

I kako sada da objasnim da nisam ja nikakav tip i da je fora da se baš ne uklopiš u šablone? Zbog tih neuklapanja i nepoklapanja najviše me žuljaju ona mesta koja su drugi pokušali da uguraju u neki kalup.

Al’ nikako ne mogu da stanem: u namrgođena jutra, u-batina-je-iz-raja-izašla-filozofiju, u ti-si-taj-tip-podele, u prognoziranje neuspeha, u bezidejnost i bilo šta na silu.

Nisu kalupi ništa loše, ako si kolač.

Ali ako si čovek, ne moraš uvek biti sa šlagom. Ne moraš da se kriješ iza rečenice „Nisam ja taj tip!“ ne moraš da se kriješ, u stvari.

Treba da iskoračiš: iz zacrtanih šablona, iz propisanih pravila, iz sebe.

Treba da zakoračiš: u ono što ti prija, u lepo, (opet) u sebe.

Šta tu ima da ti ne bude jasno?

– Nisam ja taj tip – kažeš mi. – Optimizam je tvoja stvar.

Samo što optimizam nije „stvar“, ne mogu ti ga uzeti ni dati. On se uči, kao azbuka, kao tablica množenja i deljenja. Jednostavno ga znaš ili ne. Ali kad ga jednom naučiš, to je to, ne zaboravljaš. To je ekskluzivni dogovor sa samim sobom da nikad više ne budeš nijedan tip. Da budeš samo TI. Sa ili bez šlaga.

– Je l’ baš moramo o svemu ovome kroz zoru? – namigneš mi. I tad znam da me razumeš.

Čak iako nisi jutarnji tip.

 

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografije: Unsplash.com