29 dec Ni Mika Antić ne bi imao hrabrosti kad si ti u pitanju

Jurio sam dugo za svakakvim svakodnevnim kosama.
Lomio svoje prste njima
ili za njima
pravio budalu od sebe u cvećarama.
Svakoj sam kupovao drugi cvet
skratite stabljiku
govorio sam cvećarima
i ako možete
vežite cvet za čokoladicu
tu, eto baš tu
i mašnu napravite.
Šašavi dečko
jel to za devojku neku pitali bi
Jeste jeste odgovarao sam
za kao devojku.

Ni za šta u životu se ne kajem
ni za pijane scene u javnosti
ni što sam želeo da se bijem
sa sedmoricom.
Pijan u kafani.
U Zemunu.
Ni za školovanjem
ni za neuspehom
ni znanjem
svemogući oče
zbog njene kose se kajem!
Tu je bila
meni ispred nosa
nit glasna, nit prosta.
Dolazila je sa minimalno ili bez šminke
ponela bi samo kestenaste oči
i tu svoju dugačku, smeđu sjajnu kosu.
Sedela je sama
nikada joj nisam uhvatio pogled
nisam joj uputio reč
nisam čuo ni kakav glas ima
nije bila svesna ni da postojim
a postarala se
nije ni pojma imala
da ja nastavim svoje studiranje.

Evo kako:
Predavanje na fakultetu ujutru
meni se krevet ne napušta
ali ja se ipak ofrkestim
operem kosu, obrijem se
tuširam, naparfemišem
obučem najbolje stvari iz ormana
i trčim na bus
jer je danas možda baš taj dan
kada će mi uputiti pogled
ili jedno zdravo
ili ću moći da je propustim
da izađe ispred mene iz sale
jer ja to radim
pitajte koga god želite!
Možda samo tako u prolazu
uspem da dodirnem tu kosu.
I zadihan stignem na bus
stojim pola sata do Beograda
koga je briga kažem
pišljivih pola sata stajanja
u prepunom smrdljivom busu
zarad najmanje sat i po gledanja u nju.
Ja sam na dobitku rekao bih.

Ispred sale nameštam kragnu košulje
proveravam da li sam zakopčao šlic
ne smem dozvoliti
da takve gluposti utiču
na moguću odluku bogova
da me baš danas nagrade
njenim osmehom ili pozdravom
i jedan pogled bi bio dovoljan.
Samo stotinku da traje
ma i da je namršten.
Ispravljam leđa
uvlačim stomak
smršaj malo debeli
podviknem sebi kroz zube
i uđem ozaren
kad ona nije tamo na svom mestu
u četvrtom redu dijagonalno od mene.
Prokleti dan, autobusi i fakultet
sve je ovo uzaludno
ko će da sluša sat i po vremena
o starosedeocima Balkana sada.
Neko vreme udaram glavom o sto
zatim pišem na njemu crnom bojom:
trebalo je jutros da se ubijem
držim glavu još malo na stolu
i čujem škripu stolice ispod
a ako me moje levo uvo
malo klempavije od desnog
ne vara
to je stolica u četvrtom redu
dijagonalno od mene
podižem glavu i…

Majko sveta i svi bogovi!
Avari, Dačani i Tračani
Iliri slučajni prolaznici
deset ti slovenskih plemena…
Da oni mogu videti ovo
jedna džinovska pletenica
pada preko graciozno ispravljenih leđa
između dve nežno izražene lopatice.
Ostavite se bitke za prestol
Nemanjići, sunce mu poljubim
solidarišite se sa mnom
i bar na tren pogledajte ovo
svojim očima sa fresaka.
Sa te prezentacije na platnu, mislim.
Nalaktim se na sto
i zurim kao derište
džaba profesor ponavlja
pomešali su se i Rimljani
i Vizigoti i Ostrogoti
Franci ko je ko gde je šta
pletenica se pomera sa njenom rukom
tamo amo levo desno
preko ramena…
I stane.
Njene oči polete gore ili ka meni
na sekund
a ja stignem samo da trznem glavu
u stranu kao mentalni bolesnik
i ostajem nepomičan
kao kipovi na Notr Damu.
Ciglo iz fasade fakulteta
izađi da ti čuvam mesto
od ovolike sramote
sakrij me tu da skončam.

Koliko puta sanjao sam Miku Antića
kaže mi obojica pišemo o kosi
i nosimo neku kosu u glavama
ja kažem jeste Miko
daj jednu cigaru ‘leba ti
kad je uputila onaj pogled onda
zamalo se starim slovenima nisam pridružio…
Ona naiđe zatim
čeka da joj kažem nešto
a dok skupim hrabrosti već se probudim
i onda mi se ne živi na javi danas
ali ponovo iznova krećem na fakultet
znajući da je tamo.

I nikada joj nisam uhvatio pogled
nisam joj uputio reč
nisam čuo ni kakav glas ima
ti nisi za nju glupane mislio sam
ona voli takve i takve tipove
nemaš šanse
nema veze mislio sam
uvek mogu da je vidim na fakultetu.

Nikada nisam dodirnuo njenu kosu.
Ispisala se sa fakulteta
i otišla negde.
Možda joj neko drugi mrsi kosu
i sluša njen glas sada
dobija njene poglede.
Ponekad kupim pletenicu u pekari
ili je odsanjam
pojavi se opet Mika Antić
pita me gde je ta njena kosa sada
osim u mojoj glavi.
Ne znam, Miko, kažem mu
ali svet je pun svakakvih svakodnevnih kosa
a život suviše kratak
za kao devojke.
Uzmi cigaru šašavi dečko
dodaje on.

Autor: Stefan Stanojević

Fotografija: weheartit.com