25 okt Neobičan poklon

Poklonila si mi

Sopstveno prisustvo

U noćima

Kada sam mislio

Da ću samo da pijem

Do granica besmisla

I da nastavim da ćutim

Sve do prve kafe.

Ali noći su tu

Da se podele

jer je nekad teško

Ići sam protiv sveta

Protiv mraka

i nerazumevanja okoline.

Poklonila si mi

Prijatan razgovor

I stidljive poglede

Smeh

Na moje glupe fore

Trunku razumevanja

Mog haosa

I zagrljaj  

Baš onda

Kada je Sunce odlučilo

Da se budi

I time ureže sliku

U sećanju

Koja teško može da ispari.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: weheartit.com