18 okt Nema lakog nokauta (3)

9.

Prethodna poglavlja su bila samo uvod. Uvod u šok. Tragediju. Košmar. Preživljavanje. Samoću. Uvod u unutrašnju borbu do mračnih dubina. Uvod u momenat kada shvatiš da iracionalno i nepredvidivo jeste stvarno i egzistira svuda oko nas, lebdi u jezi oko spomenika, parkova, starih zgrada i vreba da nas zaogrne svojim plaštom nesreće.

Majci nije bilo dobro. Žalila se par dana unazad. Strah od lekara. Operacije žuči. Strah da u školi ne postane tehnološki višak. Strah za egzistenciju. Strah, strah, strah. I vrućina, paklena avgustovska vrućina.

– Nije mi  prvi put. Biće u redu.Donesi pelene za odrasle.

– Moram da zovem hitnu!

– Ne! Možda kasnije. Samo to donesi.

Učinio sam to. Vratio se za desetak minuta. Bilo je prekasno.

Pitate me šta sam video? Ženu koja leži postrance kao da spava. Okrenuo sam joj glavu i protresao je. Pozvao je imenom. Probao reanimaciju. Pokušao da je izvučem iz zagušljivog stana. Ponovo pokušao reanimaciju. Pokucao prvoj komšinici na vrata. Broj hitne je bio zauzet. Okrenuo sam policiju i zamolio ih da dođu sa hitnom. Vidim komšije kako mi dodaju stolicu. Fleševi pred očima. Zapisnik. Mrtvozornik. Kriminolozi. Udaram šakon o gelender. Daju mi injekciju za smirenje. Oblačim je. Svi se razilaze. Komšija je bio do pogrebnika. U ruci držim komšinicin sendvič i čekam. I puštam SMS drugu uz opasku da se ne šalim i da ovo nije samo jedna od mojih crnih šala. Drugovi će biti uz tebe do kasno u noć. Potom ćeš ih sa sveže osušenim pokrivačem ispratiti, jer i oni imaju svoj život i obaveze. I ostaćeš na pragu sam.

11.

Majke i Očevi

Oče, ti ne znaš šta se dogodilo nakon tvoje smrti

Onog jutra, kada sam te zatekao u krevetu.

Prijatelji i bivše kolege su došli.

Miloš je održao objektivan govor i bacali smo grumenje zemlje u raku.

Oče, ti ne znaš da je tvoja bivša žena, moja majka

Preminula dan nakon tebe.

Hitna pomoć i policija ništa nisu mogli da učine.

„Sudbina. Slično se desilo i nama. I mnogima.

  Glavu gore momče, ovo je čist slučaj. Ima gorih stvari. Deca.

  Primi moje saučešće i žao mi je što se nismo sreli

  u boljim okolnostima.“

Majko, sada si konačno mirna.

Nema glupave televizije i straha da ne budeš tehnološki višak.

I komšije su mi pomogle.

Nema pisanja priprema za časove likovne kulture.

Zbog tebe, obišao sam ZOO vrt u Jagodini

Bila si u pravu – delovao je tužnjikavo.

Razmišljam da nabavim mačku.

Ljudi iz tvog književnog kluba su organizovali

Komemorativno književno veče.

Nepoznata devojčica je čitala odlomak iz tvoje knjige

Ne, nije ti bila učenica ni član književnog kluba.

Majko, očev bojler sam zakrpio sam.

I košulju sam opeglao sam.

Pijaca, posao, psihološko savetovalište.

Za sada, računi su plaćeni.

Moraću do zubara.

U očevim sam cipelama.

I nosim njegov sat.

Dao sam flomastere drugarici koja ima dete

I USB sa crtaćima.

Izlazim sa drugom.

Ne brini, neće biti alkohola.

Samo zdrava šetnja

Za život i posle smrti.

12.

Avgustovski dani prolaze brzo a ti ne možeš da ležiš skrštenih ruku doveka. Odjavi članove u vodovodu. Javnom komunalnom. Plati račune. Budi u pokretu. Ne prestaj da hodaš. Daće ti odsustvo na poslu, dok ga još imaš. Samo pivo-dva. Ne padaj u zamku alkohola dok ne potražiš stručnu pomoć. Tada će ti reći da je zabranjen dok piješ blaže antidepresive. Nećeš ih uvek ispoštovati. Nema veze. Na početku si novog sebe. Možeš da stopiraš do susednog grada. Neće ti stati ljudi u fensi autu već oni u polovnom „golfu“. Vozač možda voli Sinana a suvozač u krilu drži štene. Neće ti uzeti ni dinar.

(nastaviće se)

Autor: Marko Antić

Fotografija: weheartit.com