16 nov Na klik do znanja; gugl generacija

Život u modernom dobu svakako je olakšan tehničkim izumima. Svima je lakše, sve nam je brže, sve nam je na klik do posla, na klik do znanja, na klik skoro pa do sreće. Možda se pećinski čovek  prevrće u najdebljim slojevima zemljine kore, pokušavajući da pokretima burgije ponovo dospe na površinu i svojoj ljudskoj bratiji pokaže kako nije bilo toliko teško živeti bez kompjutera. I interneta.

Ponekad ni zrelijem čitaocu nije lako da se izbori sa poplavom intrenet informacija, sa tom nepreglednom masom podataka, često nepouzdanih,  koja se neprestano nudi još  neizbrušenim dijamntima, trudeći se da ih izbrusi tako da postanu gotovo neupotrebljivi, pa čak bezvredni.

Kada mlad, nedoškolovan, valjanim nastavnim planovima i programima još neformiran pouzdan i analitičkim i kritičkim veštinama neobogaćen čitalac otkrije ovo plodno tlo na kome uspeva više kukolj nego žito, pretvara se u Guglmena. Njega zanima više vizuelni sadrzaj nego tekst, a čak i  ako ga zainteresuje neki spis ili ukoliko traži neku informaciju, želeće da bude što kraća, najviše do šeststo karaktera. Što je tekst sažetiji, pažnja je veća. Saznanje do kojeg dolazi čitajući ponuđeni, uglavnom prvi, rezultat sa liste ponuđenih izvora, prihvata kao apsolutnu istinu, kao neopozivu činjenicu, ma bila ona pročitana i na  Njuz-netu. A potom potpuno slobodno javno iznosi usvojene sadržaje kao neprikosnoveno znanje. Spreman je čak i  verblno da se obračuna sa neistomišljenicaima, braneći, na primer, teoriju da su Srbi prvi narod na planeti Zemlji i da nesrećnim neznalicama niko nije kriv sto “neznaju” da se srpski piše sa “b”, jer mi nismo nikakvi srpovi (poljoprivredno oruđe kojim se žanje) ili što ne znaju da je Klajn izjednačio upotrebu razgovorne upitne konstrukcije  jel’ i veznika jer. Tako privid lagano preti da istisne činjenice. Takođe, pripadnik ove generacije često okreće leđa biblioteci, obeležavjući je kao nekakav poluukleti fizički prostor u kome je sve svedeno na traženje i čekanje nečega od papira za šta nema pouzdan dokaz da neće protraćiti silno vreme koje u ovom dobu brzine nema. Ali! Tu je prijatelj Gugl da ubrza, skrati i sažme. Međutim,  mladi Guglmen ne sluti da internet koliko štedi vreme toliko ga i rasipa. Kako je sve na dohvat miša, sve na samo jedan klik, često dolazi do kompulzivne potrebe da se radi što više stvari istovremeno – na jednoj kartici se uči, na drugoj ćaska, na trećoj odgovara na mejl, na četvrtoj “lajkuju” fotografije i tako u nedogled, pa sve što se uštedelo zapravo se razlilo po statusima, igricama i “fotkama”. Ipak, nije sve tako sivo, nađe se poneka Guglmenka koja kroči u Dom knjiga ne bi li se fotografisala u novom enterijeru, a potom taj produkt najnovijeg telefona postavila na Fejsbuk, očekujući što više podignutih palaca u znak podrške za tako odvažan čin. Ali to je neka savim druga priča.

Nažalost, obrazovanje se ne može “daunlodovati”, kao što neko jednom reče, pa jedino preostaje savet – knjigu u ruke, pamet u galvu, a sve ostalo ima na Guglu (Kinezi su ionako precenjeni).

Autorka: Jelena Mićović

Fotografije: googleman.es, theadvancedapes.com