19 okt Možemo li bez struje?

          Prvo je nestala struja, potom je počelo da seva, zatim da grmi, nakon toga je počela da pada kiša, kao da joj je poslednji put. To je trajalo satima, već sam razmišao da napravim barku i na nju ukrcam par prasića, ovaca i ostale domaće životinje koje postoje u mom okruženju, jer potop je počeo. Pozvao bih i Palmu da mi pomogne sa ovim egzotičnim životinjama koje nemam u dvorištu. Pozvao sam Anu, pitao sam je da li hoće da bude moj par, ako ne zbog mene, onda zbog opstanka čovečanstva. Prihvatila je, a onda je prestala grmljavina, kiša je stala i struja je došla… baš me neće, a taman sam je ubedio!!!

                   Inače, nestanci struje su veoma česti u mom selu, malo prsne kišica, ćao, struje više nema, nije mi to baš jasno. Ipak je nešto fino i kulturno proizašlo iz tih nazovi-restrikcija, ljudi više ne pljuju po ulici, plaše se da ne isključe struju. Juče se baš dvojica komšija posvađali, mada to i nije neka svađa bez pljuvanja. Kaže komšija Pera:

–          Pljunuo bih te, ali juče sam klao svinju, pun mi je zamrzivač mesa!!!

Još jedna pozitivna stvar, više nema ni svađa kao nekad.

                  Elem, ima još dobrih stvari bez struje. Evo, otkako je počela često da nestaje, deca su počela da izlaze iz kuće, računari ne rade, „cyber” prijatelji nisu tu, televizori „kaput” i šta će deca, počela da izlaze u dvorišta. Priznajem, u početku su imala strah, videvši ponovo travu, sunce, sve je to pomalo ličilo na izlazak vampira iz kovčega, ali već nakon par dana vid im se privikao na sunce, bela koža je ubrzo počela da crveni, verovali ili ne, počeli su da razgovaraju sa svojim vršnjacima… uživo, „face to face”, ali bez face-a, bio je to neverovatan prizor, otprilike se isto tako osećao Robinzon Kruso kada je video Petka. Čuo sam da su se dvoje čak i smuvali, a da se, pritom, nisu prethodno upoznali na Facebook-u! Za tako nešto nisam čuo još od prve godine fakulteta, i to prve godine prvi put.

                 I meni je možda bolje bez struje, imam više vremena da budem kreativan, umesto interneta i filmova, bavim se pisanjem i čitam knjige, umesto kafića i glupih nazovi-kafana, skupimo se, pijemo rakiju i igramo karte ili kojekakve druge društvene igre. Umesto koncerta i svakojakih masovnih okupljanja, sa mnogo manje novca bolje se provedem na Moravi uz roštilj i koje pivce. Ako bih imao svog para, struja mi definitivno ne bi bila potrebna.

                    Da rezimiramo, da nema struje: ljudi bi bili finiji jedni prema drugima, deca bi se družila međusobno na igralištu ili ulici, mladi bi čitali knjige, tražili bi devojke u 5 sati popodne u biblioteci, a ne u 3 ujutru u kafani, bavili bi se nekim fizičkim, duhovnim, kolektivnim sportom. Ja bih sa drugarima pio rakiju i igrao karte ili riziko, a možda bih i smuvao Anu, makar i na prevaru da potop počinje!!! Ja glasam, isključite struju …

Autor: Miloš Stepanović

Fotografije: theatlanticwire.com, cdm.me