Retko o tebi pišem.
Govorim još ređe.
Nekako si moj,
kad te svi drugi,
više imaju.
I dok te prisvajaju,
i stiskaju uz sebe.
Ja te puštam.
Da budeš slobodan.
Jer nekako si moj,
kad te svi drugi,
više od mene imaju.
I dok sa tobom razgovaraju.
I dlanove ti dodiruju.
Moj si.
I kad misle,
da kraj tebe spavaju,
onako kako sam ja spavala.
Opet si moj.
Jer ti vazduh u plućima,
ne osluškuju.
I ne drhte,
opijeni tim zvukom.
Ne trnu im noge,
dok ti sa vrata,
miris upijaju.
Ne grči im se sve u grudima,
jer si im na uho izdahnuo,
nešto što ni ti ne razumeš.
I šake im,
niz telo ne padaju,
jer su iz tvojih iskliznule.
Moj si.
Jer njihov nisi,
podjednako koliko i moj,
nisi bio