16 jun Misliću na tebe

Misliću na tebe dok
perem prozore,
držim šank,
perem čaše,
vozim se autobusom,
padam po zaleđenoj ulici,
brojim zvezde,
pločice kupatila,
broj kapljica iz pokvarene česme,
brojim golubove,
na Tašu,
i dok brojim
mrvice hleba bačene u njihovu čast.

Misliću na tebe dok
budem čekao autobus,
ili se budem vraćao
pešaka iz grada,
dok budem trčao za poslednjim tramvajem,
dok budem gledao u crkvu svetog Marka
i čekao zvona,
dok budem išao pešaka
dragim mi bulevarom,
gore skroz do Liona,
čak i dok se budem vraćao,
u kontra smeru,
dok na Đermu budem kupovao
sveži domaći hleb sa patosa,
Dok čekam Trojku,
kod Vuka,
ispijajući onu akva vivu
sa ukusom breskve,
Jer ne pijem već,
pa nekoliko dana,
verovatno neću ni tad,
kad baš otopli.

Misliću na tebe
i kad sve ozeleni,
i kada se miris lipe
nađe u mojoj kosi
i kada me nos zasvrbi od polena.

Misliću
jebiga
na tebe
tako ponekad,
ne baš često,
ne nadaj se,
bejb.

Autor: Miloš Milenković

Fotografija: tumblr.com