23 sep Mirό i Barselona

Jarke boje. Nepravilni oblici. Nestvarno. Ovim rečima bi se najbolje opisala umetnička dela španskog katalonskog slikara, nadrealiste, Joan Miróa.

„Osećam potrebu da minimalnim sredstvima postignem maksimalni intenzitet. To dovodi do toga da moje slikarstvo karakteriše golotinja“, reče Miro i stvori 10 000 dela. Njegove slike, skulpture, tapiserije, keramika i grafike danas se prodaju za milione eura, mada neki smatraju da izgledaju kao radovi dečijih ruku.

Kada se priča o umetnosti u Barseloni, ljudi će prvo spominjati arhitektu Antonija Gaudija, čija katedrala Sagrada Familija, park Guelj i kuće Batljo i Mila su nezaobilazne destinacije za svakog turistu koji posećuje grad. Mnogi izostavljaju Miroa, koji ne samo što je rođen u Barseloni (20.04.1893) već je tu i završio svoje školovanje, samostalno izlagao svoje radove i otvorio muzej na brdu Monžujik, koji čuva njegova najpoznatija dela.

Nekoliko godina nakon svoje prve samostalne izložbe, Miro se seli u Pariz, gde stvara veliki broj dela, među kojima slika nazvana „Farma“ zapada za oko čuvenom piscu Ernestu Hemnigveju. On kupuje sliku uz impresiju: „Ona sadrži sve što osećaš o Španiji kada si tamo i sve što osećaš kada si daleko od nje i ne možeš da joj se vratiš. Niko drugi nije do sada mogao da naslika ova dva suprotstavljena osećanja.“

Miro se ženi 1929. i dve godine kasnije dobija ćerku Dolores, iste godine kada trgovac umetninama Pijer Matis otvara svoju galeriju u Njujorku. Kao sin čuvenog slikara Henrija Matisa, sa umetnošću u krvi, on prepoznaje Miroov talenat, izlaže njegove radove u svojoj galeriji i upoznaje Ameriku sa njegovim delima.

Prvi put u toku svoje karijere Miro dobija porudžbinu od Svetskog trgovinskog centra u Njujorku da naslika tapiseriju, koja će biti ponos zgrade u decenijama koje slede. Napadom 11. septembra 2001. godine, kao njihovo najskuplje umetničko delo, uništena je zajedno sa neboderima.

Nakon te prve čuvene tapiserije, Miro usavršava zanat slikanja po tekstilu i stvara nekolicinu drugih, koje su izložene u njegovom muzeju u Barseloni. On se oprobava i u umetnosti pravljenja skulptura, keramika, pa čak i mozaika, od kojih je najpoznatiji veliki mozaik u pešačkoj zoni Rambla ulice u Barseloni. U šetnji gradom može se naići i na njegovu veliku apstraktnu skulpturu „Žena i ptica“.

Posle dugog i lepog života, kao jedan od retkih umetnika koji je bio cenjen i poštovan u svoje vreme, Miro umire 1983. u devedesetoj godini, ostavljajući za sobom mnoštva umetničkih dela, koja se danas prodaju za stotine hiljada, pa čak i milione evra.

Kada se zadesite jednom u Barseloni, potražite dela ovog čuvenog slikara i pokušajte da spoznate građevine, boje, osećanja koja budi grad i koja su mu služila kao inspiracija da slika stvari koje se mogu naći samo u najsmelijim, najdubljim, „nadrealnim“ delovima mašte.

Fotografije: joanmiro.com, barcelona-access.com, barcelonaturisme.com, voxxi.com

Autorka: Katarina Mitrović