25 sep Minijatura

Sve njegove kompozicije inspirisane su korom banane. Glatki žuti ogrtač nosi lagodnost mlečne čokolade nakon višečasovnog gladovanja. Otpatke lepi po zidovima. Skriva ispod tepiha. Zbog njih je kao dete poželeo da plovi okeanima. Da doprinese podeli koralnih grebena. Ne žudi da se nasuka na mediteranska ostrva. Mašta o kratkoročnoj grandioznosti zvuka između plovila i morske soli. Griža savesti motiviše ga da se upusti u najrazličitije podvige čiji smisao nijednom nije uspeo da definiše. Samo oseti. Onom silinom kojom naslućuje mučninu u zubarskoj ordinaciji. I dok se njegova hrabrost rasipala trotoarima, pa ponovo vraćala nazad, direktno u junakove izgažene čizme, on je nastavio da stvaralaštvo posvećuje kori banane. Obožava njen nenametljiv miris. Sluzavost koja se neprimetno zalepi za prste. Nalik na vunene rukavice što nečujno stvore toplotu. Kuća gde je odrastao sagrađena je od najdebljih cigala. Kroz tako neprobojan materijal, vetar nikako ne može da dospe unutra. Koža ukućana je očuvana poput porcelanskih figurica iz doba rokokoa. Zato voli nežne predmete. Ne lomljive. Od njih se šake rastegnu, vazduh postane drven. Drveniji od dvorišta u kom ga je prvi put ujeo pas. Tek tada je upoznao sopstvenu krv. To poznanstvo će zapamtiti. Jer mu unutrašnjost kože nikada više neće biti crvena.

Autor: Marko Jović

Fotografija: publicdomainpictures.net