09 jun Meredov bušan pri vrhu obruča

Noćas sam ribar.

Zaljubljen u plovak
Zarobljen u viru.

Sanjam pecaljke iz detinjstva
I meredov bušan pri vrhu obruča.
Drina je divlja s jeseni
Al’ ja sam u njoj spokojan.

(bio sam tako spokojan)

Noćas sam ribar.

Što upecam – pustiću.

Možda i pobedim na turniru između nas trojice.
Sanjam dva brata: bosonogi, bezubi.
Sada, sa prvim bradama i možda tek prvim problemima.

Što upecam – pustiću.

Kako da postanem jedno sa rekom ako od nje otimam?

Noćas sam ribar.

Teram jezu u kosti klenovima.
Pa govorim svakom:
„Ne boj se, samo ću krljušt – ko tajnu,
Da čuvam međ dlanovima.“

I sudbina im odjednom i nije tako gorka.

Noćas sam ribar.

Sanjam pecaljke iz detinjstva
I meredov bušan pri vrhu obruča.

A sutra…
Sutra sam daleko od svega.

U šest izjutra na vetru s istoka
Dolazi sunce.

U šest i četvrt sata, moj san istopljen
– teče kraj kreveta.

U pola sedam
– još mašem onim meredovom
što bušan je prvi vrhu obruča.

Sni se sitni izmigolje,
One krupne, pak, zapišem.

Sto odsanjam – pustiću.

Kako da postanem jedno sa snom
ako od njega otimam?

Autor: Ognjen Karadžić

Fotografija: srbel.net