18 dec Manifest….

Ovo je kolaž manifesta umetnika dvadesetog veka nastao u pauzama njihovog proučavanja. O njegovom nazivu razmišljala sam dok sam vežbala persijsko pismo, koje mi se u početku činilo kao gomila crtica i tačkica, rasporedjenih po nekoj svojoj volji. Medjutim, tada sam shvatila da je smisao u tačkicama! Smisao zavisi od toga sa koliko ćemo tačkica nešto završiti… Zato u naslovu ostavljam nedovršenost, tri tačke…Pa neka svako odredi da li će mu to biti manifest za život ili za stvaranje…. Ili, će mu izmedju ta dva on izbrisati razlike?

Ima jeseni, ali ima i smisla, dok god preživljavamo živeći u svemu putem sna i mnogo krvi dajemo meditacijama. Možda nekad idemo gde nećemo, ali postoji Mesec iznad, koji nam nekad namigne i beskrajni plavi krug, koji čeka na nas i čuva zvezde. U nama je lepota koju darujemo stvarnosti i tako ostvarujemo harmoniju. Poeziju ispisujemo svojim danima, stvarajući zrna tajanstvenog lanca kojima obuhvatamo Vasionu. Računamo na nerazumevanje onih koji ne treba da nas razumeju. Muzikom se vinemo do Beskraja… Osmesima izražavamo svoju nadljubav prema svetu i otkrivamo dublje aspekte stvarnosti. Oslobadjamo se svega onog sto su nam nametnuli… Preduzimamo rušilačku akciju za oslobodjenje čoveka. Od elemenata postojeće izgradjujemo novu stvarnost, koju menjamo kad nam se prohte i uživamo u tome… Otkrivamo skrivene veze. One nam pružaju ogroman mir i bezgraničnu utehu. Čekamo bolje stoleće. U jedno maglovito jutro lišće nam je šapnulo da bolje stoleće uskoro dolazi…

Dijana Redžić

Izvor fotografija: facebook.com