04 nov LP DUO: „GRADIMO SVOJ STIL“

Klavirski duo LP sačinjavaju maestralni muzičari Sonja Lončar i Andrija Pavlović. Ovi mladi i uspešni ljudi, veoma cenjeni i na svetskom nivou, učinili su nam tu čast da svoje misli, iskustvo i planove podele sa nama. Ukoliko je neko svet klasične muzike doživljavao nezanimljivim, mislim da će promeniti svoj stav nakon čitanja ovog intervjua.

Duo LP oformljen je 2004. godine. Možete li nas podrobnije uputiti o samom postanku?

Upoznali smo se na radiju SKC, gde smo vodili različite emisije i odmah osetili potrebu da nešto radimo zajedno. Shavatili smo da delimo zajedničke ideje, da imamo isti ukus i senzibilitet prema muzici. Prvi put smo nastupili u Sava Centru, u okviru BELEF Festivala, gde smo premijerno izveli jedno fantastično delo za 2 klavira Olivier Messiaen: Visions de L’Amen (Vizije reci Amen). Koncert je pratio video rad koji je snimio Milos Gojkovic, a mi smo bili glavni akteri, protagonisti tog videa.

Završili ste osnovne i postdiplomske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a dalje školovanje u Nemačkoj. Možete li mi reći nešto više o sličnostima i razlikama muzičkog obrazovanja ovde i u inostranstvu?

Mi smo u Nemačkoj završili 4 godine postdiplomskih i Konzertexamen (KEX) studija za klavirski duo. U tom trenutku to je bila možda i jedina katedra u Evropi specijalizovana za ovaj tip kamernog ansambla. Razlika u studijama je što smo u Roštoku radili naizmenično sa dva vrhunska profesora, reč je o jednom od najpoznatiijih klavirskih dua u svetu, Hans-Peter i Volker Stenzl. Klasa koju smo pohađali je internacionalna i u nju dolaze dua iz celog sveta i konkurencija je ogromna. Izvanredni uslovi za rad, novi instrumenti, koncertne sale u okviru Fakulteta u Nemackoj kao i mogućnost snimanja CD-a, pre svega su nešto što čini razliku u studiranju. Kod nas su dosta skromni uslovi za rad, i dalje je neadekvatna zgrada u kojoj se Fakultet nalazi.

Posedujete prestižna priznanja na svetskom nivou, počev od 1 .nagrade na 11. Međunarodnom takmičenju savremene kamerne muzike u Krakovu (2007), ulazak u finale na najvećem svetskom takmičenju  za dva klavira, nagrada grada Beograda i Nagrada UMUS-a (Udruženje muzičkih umetnika Srbije) za najbolje mlade umetnike (2009) i još mnogih. Kojim priznanjem ste bili najpolaskaniji?

Različitih nagrada je bilo mnogo i kod nas i u inostranstvu, ali za nas je najznačajnije kada nam na koncert dođe nova publika koja do sada nije slušala klasičnu muziku i postane naša redovna publika.

Nerado priznajem da klasična muzika nije mnogo popularna kod nas. Stiče se utisak da je u medijima, pored tradicionalnog Bečkog koncerta 1.januara, prisutna veoma retko, i to najčešće kada je Dan žalosti, te stoga populacija kao da ima određen animozitet prema njoj. Mislite li da je to razlog nevelike zainteresovanosti našeg stanovništva ili je srž problema u nedovoljnoj edukaciji ljudi u tom smeru?

Ljudi prihvataju i slušaju ono što im se nudi. Greška je samih medija i kulturnog uređenja sto potcenjuje publiku i ne daje još mogućnosti da se dovoljno upozna sa klasičnom muzikom. Zbog toga se kod vecine ljudi stvara određeni strah od klasične muzike, ali to je, ustvari, samo strah od nepoznatog.

Mnogi psiholozi ističu blagodeti klasične muzike na poboljšavanje memorije, kvalitetnije učenje i bolju koncentraciju. Treba li možda i tim „okolnim putem“ ići kako bi se klasična muzika približila potencijalnoj publici?

Treba ići svim mogućim putevima u približavanju kvalitetne muzike ljudima. Publiku treba upoznavati ne samo sa klasičnom muzikom XVIII i XIX veka, već i sa dešavanjima u savremenoj muzici XX i XXI veka, zato što je to još lakse za razumevanje, jer je ta muzika nastala u vremenu u kojem živimo. Možda, ustvari, treba krenuti unazad radi boljeg razumevanja i ispočetka – od samog obdaništa. Treba uvrstiti slušanje klasične muzike kao obavezan deo i mnogo više nego što je to predviđeno planom i programom.

Pored komada za dva klavira, u svom repertoaru uvrstili ste i komade uz pratnju orkestra i ostalih instrumenata. Da li je ova druga koncepcija teža za izvođenje upravo iz tehničkih razloga kao što je komplementarnost više instrumentalista?

Jednako je zahtevno svirati sa okestrom kao i sviranje u dva klavira, ali nam je to veoma interesantno da radimo i uživamo u raznovrsnosti različitih instrumenata. Dođite da nas slušate sa Beogradskom filharmonijom , 6. juna 2014. na Kolarcu.

Svima koji dođu, ne sumnjam da ćete učiniti veliko zadovoljstvo.

Sarađujete i sa stranim savremenim kompozitorima, pojedinima je upravo LP duo inspiracija za stvaranje. Kakvo je interesovanje za ovu vrstu muzike u stranim zemljama?

Različite vrste klasične muzike su manje ili više popularne u različitim zemljama. Tako je npr. najpopularnije delo u Holandiji po stilu minimalizam. To delo se zove Canto Ostinato i čak i postoji festival posvećen ovom delu, na kome smo svirali i na kome su svi koncerti bili rasprodati. Poslušajte ovo delo kompozitora Simeona Ten Holta na našem sajtu ili youtube kanalima i pripremite se za festival koji cemo organizovati u Beogradu na leto 2014 godine. Ovo delo možete slušati i dok učite ili bilo šta drugo radite, neka svira u pozadini.

Sigurna sam da ste stekli neprocenjivo iskustvo nastupajući u inostranstvu. Gde najviše gostujete?

Do sada smo najviše svirali u Holandiji. Naša publika ceni to sto im uvek pripremimo nesto novo.

Osoben je vizuelni identitet nastupa dua LP, upotpunjen je svetlosnim efektima i video radovima, meni je posebno interesantno pucketanje prstima, čak se ponekad performansi održavaju van standardnih koncertnih dvorana. Potpuno je opravdana i nagrada Za najveću individualnost na međunarodnom takmičenju pijanista u Poljskoj(2011). Na koji način se postiže „modernizovanje“ dela klasične muzike, neka od njih postoje i vekovima? Kakvi su utisci publike povodom toga?

To je nešto što je potpuno prirodno i u duhu našeg vremena, čini se da je i neophodno, ali samo ako je u službi muzike. Mora biti pametno osmišljeno i kvalitetno, inače moze biti banalno i kontraproduktivno.

Gde može ovdašnja publika da uživa u nastupima dua LP?

3. novembra u 20h u Kuli Nebojša promovisaćemo svoj najnoviji CD pod nazivom „Belgrade New Classics“ sa delima beogradskih kompozitora. Sviraćemo većinu dela sa novog CD-a, uključujući i kompoziciju Ramba Amadeusa, koji je napisao nešto novo za nas. Posle toga, 7. novembra nastupamo na otvaranju Tribine Kompozitora u Domu Omladine Beograda, gde ćemo svirati posebne sintisajzere konstruisane krajem 70-ih i početkom 80-ih godina. Zatim idemo u Holandiju i imamo turneju u Americi, gde ćemo održati niz koncerata, predavanja, masterklasa u Čikagu, Sinsinatiju i Njujorku. A dođite i sledeće godine na koncert sa Filharmonijom.

Zašto je LP duo „crna ovca“?

Ne trudimo se da se uklopimo u postojeće trendove, već gradimo svoj stil. Istrajavamo u onome što volimo i nikada ne odustajemo od svojih ideja i snova.

Kakvi su planovi LP-a u budućnosti?

Još mnogo lepih koncerata i CD-ova, a očekuju nas i predstave reditelja Nikole Zavišića, gde komponujemo muziku. Možete otići u Narodno pozorište u Beogradu i gledati predstave „Važno je zvati se Ernest“ Oskara Vajlda i „Izbiračicu“ Koste Trifkovića, za koje smo radili muziku. Očekuje nas i jedan lep projekat pod nazivom „Quantum Music“, u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu, koji će biti spoj nauke i muzike.

 Milena Sretić

Fotografije: blic.rs, mrezakreativnihljudi.com