08 jan London

Oprosti najdraža
Što sam želeo
Da preplivam Lamanš
Ne bih li osetio
Čari tvog grada
Grada koji obiluje
Sumornim kišama
Od kojih čak i
Slučajne prolaznike
Na tren zaboli glava
Oprosti najdraža
Što sam morao
Da još jednom ugledam
Tvoje želene oči
Ne bih li doznao
Krije li se u njima
Iskrenost, koju si
Nekada bila spremna
Da mi pokloniš
I njome mi dokažeš
Koliko me voliš
Oprosti najdraža
Što nisam uspeo
Da te tog jutra posetim
I odvedem te do
Bakingemske palate
Dok bi nam kiša, spirala
Osmeh sa lica, i unosila
Čudan osećaj sete
U naša srca
Oprosti najdraža
Što mi se London ne dopada
Što su mi ulice njegove
Tmurne, što svaki kamen
Suze ispušta, a kišni dani
Govore vešto, da u tvom
Gradu nema života
U njemu nema mesta
Za radost
Tu preko noći dočekaš
Starost
Čeznuvši za lepotama
Nekih susednih gradova
Poklanjaš svoju mladost
Gradu potpunog sivila.
Oprosti najdraža
Što moram, priznanje
Da ti odam
Da ulicama tvoga grada
Nikada neću moći
Da hodam…

Autor: Mario Bačlija

Fotografija: weheartit.com