Lomi ramove

3. maja 2017.

Imam jako modernu pidžamu. Šestogodišnjoj meni bi se jako svidela. Dvadesettrogodišnjoj meni se sviđa još više. Nisam izašla iz nje cele subote. Iako mi je Rundek celog prepodneva vikao u uvo „Izađi i bori se!“. Danas nisam Šejn. Danas sam jedan mali, čupavi, debeli morž. Morž u plavoj pidžami. Morž koji se izvukao iz kreveta samo da bi se dočepao još jedne princes krofne i neverovatnom brzinom se ponovo zavukao pod jorgan. 

Sinoć je tu bio on. Bilo je pivo, kockice za jamb i Bajaga. Sinoć je sve bilo tu, osim mene. Ja sam bila negde daleko u budućnosti. Negde gde nisam videla taj jamb, i to pivo, a nisam videla ni njega. Sinoć sam desetak puta bila na ivici da zaplačem. Nije me pogodila pesma, ni alkohol. Ni njegova bezvoljnost koja me već neko vreme rastužuje. Pogodila me je baš ta budućnost. Ta budućnost u kojoj ne vidim ništa, ni njega, ni sebe, ni to pivo i kockice za jamb.

Danas je nedelja. Sinoć sam pila brendi. Mama, tata, nisam alkoholičarka, stvarno. Samo mi je trebalo da ne razmišljam. Smešno je što tada zapravo još više razmišljam i uvek baš o tim stvarima koje sam pokušavala da ugušim. Sinoć su mi 13 puta zasuzile oči. 14. put sam već ronzala kao dete. 

biljana-bajinovic-blacksheep.rs.jpg2

Nedelja je i još uvek sam u pidžami. Pidžama je stvarno kul. I udobna. Jorgan je mekan i topao. A napolju je hladno i tmurno. I ljudi su takvi. 

Neki ljudi kažu da nije strašno kad ne možeš da vidiš nekog u budućnosti uz sebe. Kažu da samo treba da se boriš. Da ga sam smestiš u svoj ram. Problem je što ja ne vidim nikog. Navikla sam sama. Sama i kad imam nekog. Lomim ramove. Šeprtlja sam.

Ponedeljak je. Skidam pidžamu i skačem pod tuš. Navlačim na sebe pantalone i košulju, kosu raščupavim još više i crtam ajlajner. Po običaju kasnim na predavanje pa trčim do fakulteta. Slušam sve o nastavnom planu i programu. Treba mi životni plan i program. Cepam papirić i ispisujem raduj se na unutra. Jebeš te osmehe za hladne i bezlične ljude. Jebeš planove u kojima si u budućnosti sa nekim u velikoj kući sa hrpom dece. Jebeš tradiciju i zatupljujuće običaje i žene domaćice. Jebeš norme i pravila. Jebeš budućnost. Lomi ramove. Raduj se danas. Ne na spolja, jer jebeš ljude. Na unutra, osmehni se sebi. Sebi koja svakako ima budućnost jer je samoj sebi iskopala put za istu. Sebi koja i dalje kopa. A sve one koje to kopanje sputavaju, tresni lopatom u glavu.

Autorka: Biljana Bajinović

Fotografija: tumblr.com