Lili Poter: „Dokle god gajite ljubav u srcu, sve je moguće“

10. oktobra 2018.

Vaš verni reporter je spletom neverovatnih okolnosti došao u kratak posed ni manje ni više nego najintrigantnije relikvije smrti – kamena mrtvih – i iskoristio ga da pozove divnu i hrabru Lili Poter i zamoli je za odgovore na nekoliko pitanja.

Zdravo, Lili! Hvala ti što si pristala da posetiš svet živih i razgovaraš sa mnom. Kakav je osećaj vratiti se ovde? Da li ti je nedostajao ovaj svet?

Hvala tebi na pozivu, draga Jovana. Iako je ovde moj najmiliji Hari, ne nedostaje mi vaš svet. Imam u njega uvid, ali mi je čudno da budem fizički prisutna ovde. Ne, nije mi neprijatno, nemoj da se brineš, samo nisam navikla na taj osećaj jer je svet mrtvih lepo mesto, kome istinski pripadam.

Hoćeš da kažeš da je lepo biti mrtav? Kako je u vašem svetu, da li možeš da mi opišeš to iskustvo?

Teško je dočarati ljudima naš svet, jer vi na smrt gledate iz perspektive onih koji ostaju i suočavaju se sa gubitkom i ne vidite punoću i jasnoću postojanja koju mi dobijamo. Dobri ljudi tamo uživaju u ljubavi i sreći, a oni drugi… Pa, znaš i sama kako je prošao Voldemor kada je pokušao da ubije Harija u Zabranjenoj šumi.

Potpuno sam zaboravila da je i Voldemor tamo! On verovatno ne bi pristao na intervju. Kako si reagovala na njegovu pojavu, ako si ga uopšte srela? I kakvi su međuljudski odnosi tamo – idete li jedni drugima u goste, na kafu…?

Uh, mi uopšte nemamo vreme, prostor i fizičku realnost, ali ako ispijanje kafe posmatramo u najdubljem smislu – povezivanje sa drugim ljudima – toga itekako ima kod nas. Biramo sve značajne ljude koje smo poznavali i gradimo najsnažnije spone među sobom. Voldemora nisam srela, jer njega niko ne želi da izabere. On je tamo sasvim sam i u neopisivoj agoniji se suočava sa onime što je uradio.

Lili, ti si žena koja se neponovljivo odvažno suprotstavila Voldemoru i tim činom si Hariju dala veoma moćnu zaštitu, koja je imala važnu ulogu u njegovom konačnom trijumfu nad najmračnijim čarobnjakom u novijoj istoriji. Kakav je bio osećaj suočiti se sa njim i svesno izabrati smrt kada imaš mogućnost da živiš?

Pravo da ti kažem, nije mi bilo svejedno i bili su mi potrebni svaki gram hrabrosti i mrva odlučnosti da ostanem tamo i umrem bez borbe. Ipak, imala sam toliko jak osećaj da moram da postupim baš tako i da će to pomoći Hariju da sam poslušala intuiciju. Presrećna sam, što sam bezgraničnom ljubavlju, tom najdrevnijom magijom, pomogla Hariju da preživi. Ovo je jedna od retkih stvari za koju bi svako rekao da je pravi izbor. Dobro, osim možda Severusa.

Snejpova celoživotna ljubav prema tebi je nešto što nas je sve fasciniralo. Kakav je bio tvoj odnos prema njemu? Da li je i sa tvoje strane bilo nešto više od drugarstva?

Moram ti priznati da do pete godine na Hogvortsu nisam bila ravnodušna prema Severusu! Iako to nisam htela ni sama sebi da priznam, a kamoli drugima, bila sam potajno opčinjena njime. Međutim, kako je on postajao priklonjeniji mračnim veštinama i još mračnijim ljudima tako sam i ja bila sve svesnija da prema njemu ne smem da gajim nikakva osećanja. To je trajalo sve do njegovog sukoba sa Džejmsom, kada me je nazvao Blatokrvnom. Osećaj je bio toliko bolan da su se sva osećanja prema njemu odjednom i konačno sasekla i sva magija našeg odnosa je bespovratno nestala. Nisu me zanimala izvinjenja, nisam tražila opravdanje za njegovo ponašanje, nisam nastavila da učestvujem u našim prećutnim takmičenjima, recimo na časovima napitaka.

Znam da si i ti bila dobra u napicima, ipak si bila Pužorogova miljenica. Možeš li mi reći ko je bio bolji?

To je bila mrtva trka između mene i Severusa. Naša generacija je, kao i Harijeva, imala časove zajedno sa Sliterincima, što znači da su tu bili i Džejms i ostatak družine. Ipak, ma koliko bili briljantni, nas dvoje smo uvek bili barem za nijansu bolji. Severus je bio izvrstan majstor i umeo je sa neverovatnom preciznošću da spravlja i najpipavije napitke, a ja sam slušala intuiciju čak i u situacijama kada se kosila sa svakom logikom i umela sam da dobijem neverovatne rezultate. On je bio neprikosnoven za otrove, protiv-otrove i lekovite napitke, a moja specijalnost su bili oni za pojačavanje ili promenu raspoloženja i osećanja.

Da li u te napitke za promenu osećanja spada i ljubavni napitak i ako da, za koga si ga napravila?

Kako si pogodila! Jednom sam napravila ljubavni napitak i to za Džejmsa i Sirijusa u vreme kada su bili arogantni kreteni željni pažnje. Moj napitak je bio namenjen Sirijusu, a drugaričin Džejmsu.  To je bio jedan od najzabavnijih dana na Hogvortsu! Sirijus je došao nešto ranije od Džejmsa na doručak u Veliku salu, jer je ovaj morao da razbaruši svoju kosu. Poslužila sam ga sokom od bundeve i dok je Džejms stigao u Veliku salu, Sirijus mi je već izjavljivao svoju vernu i večnu ljubav naočigled svih učenika, profesora i sova. Džejms i Snejp su bili u neverici, to je verovatno bio prvi i poslednji put da njih dvojica imaju isto mišljenje o nečemu. Na sreću, Džejms je prepoznao dejstvo ljubavnog napitka, pa nije popio napitak namenjen sebi, već je brže bolje našao protiv-otrov za Sirijusa. Nedugo posle toga se promenio, priznao mi svoja osećanja i počeli smo da izlazimo, a dalju priču znaš i sama.

Znam glavne crte, ali nedostaju mi mnogi detalji. Koje ste predmete vas dvoje voleli u školi, a koji vam nisu bili po volji?

Osim napitaka sam obožavala čini kod Flitvika, brigu o magijskim stvorenjima i, verovala ili ne, predskazivanja. Nikad nisam prorekla nešto ozbiljno i veliko, ali sam dosta puta znala datum za Hogsmid pre nego što se objavi, u koju će kuću neko biti razvrstan ili ko će pobediti u utakmici kvidiča. Tako sam jednom videla da će Grifindor izgubiti utakmicu od Sliterina Džejmsovom krivicom i tako se i dogodilo. Da si ga samo videla, danima je bio ljut na mene, nije mi se obraćao i zamrzeo je predskazivanja još više nego ranije. On, kao ni naš Hari nije podnosio predskazivanja, jer su neprecizna grana magije, ali istina je da njih dvojica jednostavno nemaju talenat za njih. Ali Džejms je bio talentovan za sve ostalo – njegove partije kvidiča su se prepričavale i kad je otišao sa Hogvortsa, a bio je i, zajedno sa Sirijusom, fenomenalan u preobražavanjima i odbrani od mračnih veština.

Pretpostavljam da ste sa takvim uspehom mogli da izaberete koju god karijeru poželite. Šta biste izabrali da niste bili članovi Reda feniksa?

Zapravo, podatak da Džejms i ja nismo bili zaposleni je samo široko rasprostranjena zabluda. Da, bili smo aktivni u Redu, ali smo se i zaposlili – ja kao vidar u Sent Mungu sa ljudima koji su imali manja ili veća psihička oštećenja prouzrokovana činima, napicima ili u to vreme tako čestim gubicima, a Džejms je bio Auror u Ministarstvu magije. Za razliku od normalaca, mi imamo mnogo zanimljiviji izbor zanimanja.

Da, baš je divan vaš čarobnjački svet. Zamolila bih te da mi kažeš za kraj – ima li čarobnjaka na Balkanu i kakav je njihov život?

Čarobnjaka ima svuda pa i na Balkanu. Ali tamo je baš nezgodna situacija i zbog normalskih razmirica i zbog velike većine čarobnjaka koja ne daje priliku onima normalskog porekla. To je dovelo dotle da se deca čarobnjaci normalskog porekla ni ne pozivaju u lokalnu čarobnjačku školu, a ako se te veštine ne izbruse do 17. godine, one se obično potpuno gube i mnogi od vas nikada neće ni biti svesni da su u stvari čarobnjaci. Ali ne brinite se – dokle god gajite ljubav u srcu, sve je moguće.

Razgovarala: Jovana Deljanin

Fotografija: harrypotter.wikia.com