Labudovo jezero

26. marta 2018.

Žmu i ja se oduvek svađamo oko nekih glupih stvari. Gde sam (ponovo) sklonila duks (sad je tu bio), zašto kupujem nove knjige kad ni prethodnih deset nisam pročitala, kad planira da očisti akvarijum i da napravi ogradicu u bašti, i slične gluposti. Vodeća (i ujedno najlepša) glupost na tabeli je definitivno „Labudovo jezero“.

Kriza „Labudovo jezero“ pripada jednoj od naših beogradskih kriza. Preciznije može da se smesti na treću galeriju Narodnog pozorišta, odakle se preselila niz Svetogorsku ulicu sve do raskrsnice sa Takovskom. Tu se, otprilike, i završila. Godina: 2009. Mesec: neki jesenji. Sat: od 19.30h do poslednje trole 41.

Odmah da kažem, Žmu voli pozorište. Voli čak i operu. Ali balet ne može da smisli.

– Zašto bih gledao muškarce u helankama, objasni mi!

(Ovo je bio njegov glavni argument u raspravi. Čisto retoričko pitanje. Jer: šta si ti, ženska glavo, mislila?)

Katastrofa je počela negde u drugom činu kad mi se učinilo da je zaspao. Pocrvenela sam od sramote i besa! Kako samo može?! Zašto ne vidi lepotu koju ja vidim?

Kao i uvek kad je on u pitanju, požurila sam sa zaključcima.

Kao i uvek kad sam ja u pitanju, on bi pronašao način da me iznenadi.

 

– Što si uopšte pošao sa mnom ako si znao da će ti biti dosadno?

– Video sam da bi te to baš usrećilo. Hteo sam da ti učinim.

– Šta da mi učiniš? Da me bude sramota?

– Šta hoćeš da kažeš, ako mi se ne dopada balet nisam ti dovoljno dobar?

– Nisam to rekla, već da mi je bilo neprijatno. Samo što nisi zahrkao!

– Nisam spavao! Koliko puta treba da kažem?!

– Videla sam da spavaš!

– Nisam spavao.

– Nego šta si radio zatvorenih očiju?

– Ništa. Gledao sam muziku, ako baš hoćeš da znaš. Gledao sam orkestar.

 

To je on. Umesto igre, on je gledao muziku. Meni, „umetničkoj duši“, to ne bi palo na pamet.

– Je l’ znaš da ti ljudi ispod ovih tvojih u helankama stvarno stvaraju nešto? Vidiš kako im muzika izvire iz prstiju.

 

Kako da se naljutiš na ovakvog čoveka?

Na raskrsnici Svetogorske sa Takovskom, poljupcem me je preplavio kao „Labudovo jezero“.

 

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: tumblr.com