13 feb Kontrazen: „Kreativnost je iskren odgovor kada se sadašnji trenutak shvati kao pitanje.“

Internet je danas rupa bez dna, Alisina zemlja čuda. Nalećemo na svakojake svaštarije i maštarije. Crna Ovca je odavno razvila dobar njuh da nađe one koji Internet boje u šareno. Zato je sa nama Danilo Krlović, autor humorističke stranice Kontrazen, koja svojim duhovitim objavama ulepšava virtuelni svet.

Ko stoji iza stranice Kontrazen, koja svakodnevno zanimljivim stripovima mami osmehe ljudi? Da li može da nam kaže nešto više o sebi?

Kontrazen je tvorevina Danila Krlovića i ostatka sveta.
Po zvanjima je diplomirani i master pravnik i diplomirani politikolog diplomatije i bezbednosti, po interesovanjima veliki ljubitelj borilačkih veština i umetnosti.

Obrazovanje i kultura su nešto što smatram izuzetno bitnim i povremeno pravim stripove za koje znam da se jednostavno ne mogu shvatiti od strane velikog broja ljudi, što ne treba uzeti kao lošu stvar – niti svako može da zna, niti svakoga može da zanima svaka oblast nauke ili kulture, ali volim da ostavim poslastice za ljude koji se predaju toliko potcenjenim a opet veličanstvenim stvarima i zato stripovi sa Arhimedom, Teslom i Morganom, Oktavijanom, skrivenom formulom Miomira Vukobratovića, Edgar Alan Poom, Njegošem, Nostradamusom, Šekspirom i ostalima nikada neće i ne smeju biti vulgarni, prostački, previše jednostavni i objašnjeni za sve.
Naravno, tu je ponekad i doza lične kreativnosti bez ikakve skrivene poruke ili čak bez preteranog potenciranja humora, najviše u niši stripova o noirizovanim pesmama za decu iz naše mladosti ili u stavljanju razbrajalica i pesmica koje nisu imale logičnu strukturu u nišu stripova o odraslom čoveku koji se večito susreće sa problemima realnosti kada pokuša da uživa u bespredmetnosti i nepovezanosti sećanja iz ranog detinjstva.
Situacije koje svako smatra izuzetno jedinstvenim za sebe predstavljam kao situacije koje se parodirano odvijaju u životinjskom svetu, sa porukom da je sve to prirodno i da zbog tih situacija niko ne treba da se oseća zbunjeno.

Kontrazen se pojavio kao stranica na društvenoj mreži. Da li su društvene mreže dovoljna odskočna daska za one koji planiraju da se bave nečim kreativnim?

Kada mi je nestalo struje, nacrtao sam stripove na papirićima iz blokčeta i otografisao ih mobilnim telefonom.
Potom je došlo suočavanje sa svetom u kojem živimo, pa su se pojavili prvi plagijatori i kradljivci ideja, da ne pominjem ljude koji su sekli potpise i kačili stripove kao svoje. Da stvar bude gora, neki od njih su bili veliki politički pokreti ili velika preduzeća i ustanove, što mi je izazvalo dodatno razočarenje u sisteme vrednosti i etike. Srećom, skoro svako koga sam ljubazno kontaktirao sa molbom da stavi naznake šta je uradio se izvinio i izašao u korektan susret, što je po meni opet pobeda zdravog razuma i dokaz snage pravih vrednosti.
Nakon par nedelja, tehnika crtanja mi je napredovala sama od sebe, a nakon dva meseca sam ubacio i svoj lični potpis: prvi komentar u stripu kao dodatna poslastica, a nakon toga sam počeo da ubacuje i skrivene komentare u Edit History prvog. Potom su usledile samoinicijativne promocije od ostalih velikih imena Fejsbuka (čak iako su se neki od njih zasnivali na dijametralno suprotnim stavovima od Kontrazena) za šta sam se skoro svima zahvalio poklonjenim stripom ili ilustracijom, pa su nakon toga došli i intervjui…
Pritom, moram reći da je izuzetno teško stvoriti naraciju koju je moguće upakovati na jedan ekran – razmere po kojima se strip vidi čitan sa telefona i čitan sa monitora su dva različita sveta, te je uvek veliki zadatak smisliti format u kojem se strip pravi.

Najbitnija stvar koju je rast Kontrazena dokazao (uprkos podlom Fejsbukovom ucenjivanju da će skraćivati publiku ukoliko mu se periodično ne plaća) jeste da je moguće izbeći sve prepreke da do ljudi doprete ako ljude poštujete: ljudi su samoinicijativno, bez ikakvog agresivnog marketinga ili „lajkujte/šerujte“ slogana sa moje strane, dolazili na nesponzorisanu stranicu znajući da neću preskočiti dan da ih nečim nasmejem ili prijatno iznenadim, sve dok stranica nije dovoljno narasla da ni Fejsbukov procenat skraćivanja publike ne pravi toliki udarac da svi pratioci neku objavu ne vide.

Dakle, nakon slavnog imena, društvene mreže su najmoćniji način za plasiranje svog dela i povezivanje sa drugim ljudima – ali zakoni koji se promovišu po raznim skupovima pseudo-gurua marketinga su apsolutno nepostojeći: ukoliko ste iskreni, ukoliko imate kvalitet, ukoliko ste originalni i ukoliko ste dobri prema onima koji su dobri prema vama, ljudi će sami tražiti način da do vas dopru.

Kako raste jedan strip?

Verovatno postoji više škola marketinga i dizajna koje uče šta su pravila razvijanja kreativnosti i publike, ali jedina koju sam na ličnom primeru osetio kao tačna jeste sledeće: u kom god pravcu da se krećete sa razvojem svog stripa, poruke ili druge kreacije, nikada ne dozvolite sebi da razmišljate o tome da li će se to svideti drugima i nikada ne snižavajte svoje prečke u nameri da se svidi što većem broju ljudi.
Ukoliko imate publiku koja želi to što pravite, nemojte ih izneveriti – čvrsto verujem da priče imaju vlastiti život i da je dovoljno priču samo započeti i prepustiti joj se, jer će ona sama sebi vremenom dati sve ostalo.

U stripovima možemo da vidimo da su razlike prebrodive najbolje ako se uzmu zdravo za gotovo i mogu čak biti lepe ako im damo šansu. Posebno na primeru slona Tadije i zlatne ribice. Da li je društvo sa razlikama moguće?

Ništa na svetu ne postoji bez interakcije svojih razlika.
Svestan da ovo može zvučati surovo, tvrdim: razlike se ne smeju dovoditi u ekvilibrijum, niti se kontrasti moraju obavezno posmatrati kao dušmani – ali samo dok su u pitanju dinamični entiteti; osnove na kojima razlike počivaju predstavljaju predmet interesovanja koji svojim delovanjem želimo da dosegnemo, bilo da želimo da ga prisvojimo, promenimo ili uklonimo.
Razlike su bitne za napredak i gajenje razlika je nužno radi ispunjenja višeg cilja: poput eksera i daski, iskorišćavanje svojstava različitih entiteta ima veće šanse za postizanjem sinergije nego homogeno udruživanje istovetnih kopija.
Razlike mogu biti izuzetno izražene na površini kod osoba koje opet imaju iste osnovne stavove i iz takvih slučajeva verujem da nastaju najlepše priče u istoriji.
Tadija, kao dubokoumni i smireni slon sa savršenim pamćenjem i ribica kao vatreni, razigrani materijalista sa učestalom amnezijom jesu primer apsolutnih razlika, ali nikada se nisu našli u situaciji u kojoj je jedno od njih posmatralo delovanje drugog kao pogrešno (zato se svaki strip sa Tadijom i ribicom i završava srećnom porukom ili humorom koji najavljuje srećan kraj).

Šta planira, želi i sanja Kontrazen?

Jedan od najavljenih planova Kontrazena, kao odgovor na zahteve čitalaca, je bilo kreiranje majici sa motivima i porukama iz stripova, a prva tura je prošla fantastično (najdraže mi je bilo zadovoljstvo ljudi koji su majice kupovali). Ovo je bilo i značajno zbog činjenice da sam odbijao plasiranje komercijalnog sadržaja na samu stranicu za novčanu naknadu i ulaženje u obskurne vode plasiranja reklama na društvenim mrežama, tako da sam dobio i jedan vid materijalnog opravdanja za utrošak svog vremena pored svoje stručne profesije i ostalih životnih obaveza.
Dalji planovi uključuju pokretanje Kontrazena kao brenda digitalnog dizajna, kao i izgradnju veb sajta na kojem će se lakše vršiti plasman ostalih kreacija koje uveliko spremam, kao i periodično širenje palete ponude brenda Kontrazen.
Sledeći korak će biti štampano izdanje Kontrazena sa svim postojećim i par unikatnih i proširenih stripova, ali za nju će morati da prođe još neko vreme.
Najveći, najambiciozniji projekat koji se tiče razvoja Kontrazena je već pokrenut i za sada ne želim još uvek da ga odajem, ali se nadam da će već ove godine i on biti pušten u rad i da će njegov uticaj biti logičan i dosledan nastavak humora i inspiracije koji stranica podaruje svim posetiocima.

Razgovarala: Nataša Elenkov

Stripići: Kontrazen