14 mar Klupko

Odjednom smo se iz našeg klupka

Odmotali

Ti na jednu

Ja na drugu stranu

Ti na onu gde ljudi ćute

Ja na onu gde ljudi pišu

Ali još uvek ta strana

Na kojoj se srećemo

Ljudi je zovu ljubav

Neki navika

Ja je ne zovem

Ne tražim stvarima imena više

Nomenklaturu voli samo hemija

A ljubav je ta strana

Gde se još uvek srećemo

Iako retko idemo tamo

Gde nam je bilo najlepše

Gde se ja uvek vraćam

Pokušavajući da te nađem

U tvom oku

Znaš

To je najspokojnije mesto na svetu

Vratila bih se tamo

Odmah

Kada bi me pozvao

I čuvao mesto

Samo za mene

Autorka: Damjana Savić

Fotografija: tumblr.com