08 jan Kavez

Ne ide. Ne razumemo se.

Možda treba da odemo negde. Da nađemo taj vrli svet.

„Nema novih svetova“, kažeš.

Dobro, šta da uradimo. Da stvaramo?

„Suviše si optimistična“, kažeš.

Možda.

Nosim se sa životom najbolje što znam.

Kako god da okreneš, ipak se ujutru uvek prve oglase ptice.

Ne znam koje. Možda one što slute na zlo.

A ko zna. Možda imaju svoje razloge.

Možda čak i one pesmom pokušavaju da promene svet.

„Suviše si naivna“, kažeš.

„Kad smo kod ptica“, kažeš,  „ovaj svet nije avlija. Možda bi Andrić danas pisao o prokletom kavezu.

Iz avlije ipak ima izlaza. Makar i prividnog. Makar da preskočiš ogradu.

A ti, vidiš, nemaš kud“.

Mogla bih pevati o tom kavezu? U pesmi stvari gube doslovno značenje.

„Kavez nema drugo značenje. To ti je, što ti je“, kažeš.

Plašim se.

„I treba“, kažeš.

Čekam da se ipak nasmeješ.

Čekam da otvoriš bilo koja vrata.

Možda ipak ako odemo negde?

Možda sretnemo dečake koji su štedljivi sa rečima. Koji ne poznaju uvrede. Niti znaju šta znači reč humanost. Jer ne mašu njom. Nego je žive.

„Opet si na granici. Smešne stvari su skupe. I opasne“, kažeš.

Ne mari, platiću za oboje. Idemo negde.

Vičeš. „Hej, život je škola, zašto već jednom ne naučiš? A školarina astronomska. Ne treba stalno da ponavljaš isti razred. Vidiš da više nemaš čime da platiš“.

Smejem se. Pa plačem. Hej, može li malo svetla? Daj da odemo negde, nemamo šta da izgubimo?

„U pravu si. Nemamo šta da izgubimo. Jer više ništa ni nemamo“, kažeš.

Dobro, hajde, barem zbog mene, ako nećeš zbog sveta.

„Opasno je. Tvoje su pertle stalno odvezane. Saplešćeš se o sopstveno svoje. Posle ćeš opet da plačeš“. Kažeš.

A ti ćeš onda da ponoviš ono tvoje „lepo sam ti rekao“.

Ali valjda nije sve ili-ili. Ima valjda nešto i između, za nas.

„Ima“, kažeš. „Ima ta ravna crta koju pišeš između dva ili. Mada, biće da to i nije crta. Ja bih rekao minus. Kad već ne možeš tu da staviš nulu. Odsustvo bilo čega“.

Ne ide. Ne razumemo se. Ja samo želim da odemo negde.

Ne mari. Postojaćemo u pesmi.

Kad nemamo gde iz kaveza.

Autorka: Marija Čalić

Fotografije: weheartit.com