01 jul Kako sam postala fitnes freak

Već duže vreme želim da napišem ovaj tekst, ovu priču. Skoro koliko i pišem u Ovčici. Pišem jer bih volela da nekoga moje iskustvo motiviše. Mene bi. Pišem iako većinu vremena provodim na stolici pred kompjuterom i počela sam iskreno da prezirem to. Ali, ne i u ovom slučaju.

Moja priča ovog puta je o treniranju, fitnesu. Govori o tome kako sam postala „fitness freak” iliti kako-sam-pomerila-zadnjicu-sa-stolice.

Ja, koja nikada u životu fizičko nisam radila jer mi ga je razredni predavao. Radije sam sređivala izostanke u dnevniku. Ja, koja nisam potrčala u tom istom životu. Nijedan sport nisam trenirala.

Sve je počelo odlaskom na fakultet. A do tada sam imala mnogo slobodnog vremena. Valjda se sama potreba javila usled mnogo manje pešačenja, kretanja. Visoka turistička škola bila je preko puta studentskog doma. Glavna aktivnost u toku dana bila je prelaženje jednog bulevara, a ni ta dva minuta nisam mogla biti u konstantnom pokretu jer je moje kretanje zavisilo od svetla na semaforu. Moš’ misiti.

Nikad manje prostora nisam imala. Živeći u studentskoj sobi kroz koju se krećeš pazeći da nešto ne oboriš i u kojoj se ne možeš ni sa kim mimoići, pa ni sa sopstvenom senkom. Tu su moja prostirka i set tegova ubrzo potom našli sebi sasvim dovoljno mesta.

Da, ovo nije tekst o uplati članarine u teretani. Ovo je tekst o vežbanju u kući. To jest, gde god se nađem. Ali, to je kasnije usledilo.

Šta vam treba za ovo? Šta je to meni trebalo? TREBA VAM MOTIV. VOLJA DA POČNETE. NAVIKA JE ONO ŠTO VAS TERA DA NASTAVITE.

Moj motiv bilo je mizerno salce na stomaku i spuštena zadnjica. Nešto što samo zle ženske oči mogu da kritikuju. Bez lažne skromnosti. Sitni nedostaci koje ima veliki broj normalnih žena, koje ne koriste fotošop za svoje savršene fotografije poput zvezda koje nam očas posla nabiju komplekse. Hoću samo da kažem da nisam ja tu imala na čemu da radim posebno i ne znam ni ja šta da sagorevam, skidam, a opet evo već tri godine TRENIRAM.

Zašto? Počnete sa željom da ispravite nedostatke, zategnete malo ovo ili ono.

Završite navučeni na fitnes, na želju da izgledate dobro, na osećaj posle iscrpljujućeg treninga.

Ne radi se tu više o dobrom izgledu. Mislim, svakako da mi je posle tri godine stomak ravniji, čvršći, da mi se zadnjica podigla za nekoliko centimetara… Da, ne izgledam savršeno ni posle tri godine, uvek može bolje. Shvatila sam da je najteže promeniti sitne finese, posebno ukoliko su vam genetski dodeljene. Na većini žena koje imaju jake kukove moj stomak izgledao bi potpuno ravan. Na meni, makar bez grama masti bio, za šta je potrebna perfektna ishrana, mnogo iznad treninga, uvek će biti istaknut.

Sada se radi o tome da ja ne mogu da se odreknem osećaja posle trčanja, dobrog treninga sa tegovima, koji nije samo fol. Ne mogu da se odreknem većeg samopouzdanja, činjenice da sam jača, da mogu da uradim mnogo toga, zapravo, šta god želim sa svojim telom. Ne mogu se odreći onog osećaja kada pomeram sopstvene granice izdržljivosti svaki put, osećaja lakoće kada se penjem na planinu, ili na deseti sprat. Jer, kada se vi osećate dobro u svojoj koži, i ljudi oko vas se tako osećaju.

Nisam preterano promenila ishranu, niti sam se bilo čega odrekla. Možda u tome i grešim. Treba izvući maksimum kada se već toliko trudite. Ali, treniranje mi je na prvom mestu, na drugom mestu su slatkiši i kafa. Šta da radim! 🙂

Prvih mesec dana, priznajem, nisam uživala. Bilo mi je i naporno, i dosadno, i jedva da sam nalazila vremena. Sada mi je to kao pranje zuba. Ne baš uvek prva stvar kad se probudim, jer mi je nekad potrebno da odspavam tih 20 minuta duže, ali jedva izdržim taj jedan dan u nedelji kada pravim pauzu. I pauza je potrebna.

Možda je ovo uvod u novu rubriku jer sam svoju priču tek započela. Ovo je široka tema kojom se danas svi bave. Mnogo je mitova i legendi, modernih bajki i malih laži kojima nesvesno počnete i sami da verujete. Da se ne lažemo, ne možete uraditi NIŠTA ZA DVA MESECA, BILO TO 15 MINUTA ILI SAT VREMENA DNEVNO. Setite se koliko je samo bilo potrebno vremena da nabacite te centimetre i kilograme. To vreme pomnožite sa dva kada ih skidate. Ljudsko telo se ne menja preko noći. Tada bi svi bili zgodni. I svi bi unedogled ležali na podu i radili trbušnjake dok ne izgule kožu u delu kičmenog stuba.

Ne pitajte me šta sam to radila u sobi, jer nema šta nisam. Krenula sam sa DVD-jem Jillian Michaels “30 days of shred”, iz šale. Pretila mi je povreda kolena koliko nisam imala pojma da radim iskorak, a teg od 1 kg bio mi je najteža stvar na svetu. Nisam se shredovala za 30 dana; ne znam kada sam. Odjednom to više nije bilo tako važno.

Uz Internet i sijaset fitnes trenera koji svoju karijeru baziraju na video materjalu za kućno vežbanje, sa čim god da krenete nećete pogrešiti. Radila sam gotovo sve poznatije, samo vam za početak ne preporučujem Insanity I P90X. Žene, nećete nabaciti mišiće i izgledati kao muškarci. Pre ćete to uraditi u teretani. To je preteško u slučaju žena i zahteva suplementaciju i poseban režim ishrane i treniranja.

Muškarci, ovo NISU laki treninzi i odradi se više nego za sate i sate treniranja u teretanama nabijenim testosteronom i poziranjem u atlet majicama. Pokušajte da odradite Insanity bez stajanja. Prvi video.

Izbor je toliko veliki da možete svakog dana raditi nešto drugo, mada ne preporučujem – za to vam je potrebno predznanje o spajanju grupa mišića i periodima rotacije, to jest kada šta trenirati za koje rezultate. Bolje se odlučite za neki već osmišljeni program, olakšajte sebi.

Postoji čak i video na kanalu Pop Sugar Fitness na Jutjubu sa vežbama koje možete raditi u krevetu dok se protežete. Nisam probala, ali dobro je i to za početak. 🙂

Vremenom ćete zavoleti svaki pokret, čak i onaj koji vas tera da se borite za vazduh. Hormoni vas jednostavno tako rade – što više trenirate, više ŽELITE da trenirate. Treniranju ćete se vraćati kada ste nervozni, besni, umorni, ukočeni, kada ste slasno pojeli ogromno parče torte, pa vas savest jede podjednako slasno.

Uopšte vam ne treba mnogo prostora. Dovoljno je da možete da legnete, a potom odručite ruke od tela i iznad glave a da ne udarate u nešto. Na kraju krajeva, ide lepo vreme, pa trenirajte u dvorištu, kraj reke, na terenu. Ili jednostavno trčite. Trčanje je dobro za sve.

Bićete zdraviji, brži, lepši, zadovoljniji. Osećaćete se lako, moćno, za samo dvadesetak minuta dnevno koje ste odvojili za sebe. Sve će vam stajati dobro. Bolje će vam biti držanje, hod, ravnoteža. Nećete želeti da kupujete novu garderobu ili cipele – želećete samo dobre patike, neki novi sportski brus, potom i kettlebell koji troši milijarde kalorija kada ga ubacite u najobičnije kardio pokrete.

Ono što je najvažnije – bićete jači i sposobniji ne samo fizički. Jer, kada ste jaki fizički, bićete jaki u bilo kom smislu. Samo pokušajte.

Ravan stomak i podignuta zadnjica samo su prateći efekti… 😉

Autorka: Aleksandra Rajić

Fotografije: favim.com