Kako ostaviš onog kog voliš

28. avgusta 2017.

– Znaš, godine u koje smo uklesali našu ljubav kao da su nam se osvetile. Potpuno su nas promenile. On nije isti. Ja više nisam ista. Nije ni čudo što me više ne voli.

– Ali to ljubav radi. Menja nas. To nije nešto što je nužno strašno. I nigde ne piše da te on više ne voli.

– Ali ja to znam.

– …

– Kaži mi, kako ostaviš onog kog voliš zato što te on ne voli više?

Nisam nikad verovala u ostavljanje, neljubav i ostale zlikovce iz bajki, ali njeno pitanje me je zapeklo. Njeni podočnjaci i neočešljana kosa, takođe. Shvatila sam da sam zaboravila kakva je bila. Pre.

A bila je zbunjena, mlada i vrcava poput neke veverice iz crtanog filma. On je bio kao šuma u kojoj živi. Neistražen, nepoznat, a opet mesto kome pripada. Kad imaš dvadeset, više od tog osećaja da si nekome „taman“ i da ti je neko „taman“ zapravo ti i ne treba.

Bilo je tu nepoklapanja, neuklapanja i nesuglasica. Bilo je tu jutarnjih rasprava, celodnevnog ignorisanja i zakasnelih SMS izvinjenja (za koja, u stvari, nikad nije kasno). Bilo je raskoraka u godinama, mimoilaženja u mišljenjima, ali su srca i dalje udarala u istom ritmu. Ljubavnom.

I tako godinama. Jer su to ljubavi koje se ugnjezde u godine, zalepe se za kalendare, vise negde iz nekog oktobra i golicaju ti nepce svaki put kad pomisliš da kažeš: „Ma te duge veze i nisu prave!“

I tako godinama. Niko više nije dovodio u pitanje ništa njihovo. Ljudi su počeli da ih posmatraju kao jedno naklemljeno drvo. Simbioza i druge moderne bajke.

– Kaži mi, kako ostaviš onog kog voliš zato što te on ne voli više?

– Teško.

– Teško?

– Teško. Teško ostaviš onog kog voliš zato što te on ne voli više. Ali moraš. Jer ćeš u suprotnom i sama prestati da voliš sebe.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: unsplash.com