Kako to misliš ljubav nije dovoljna?

17. jula 2017.

– Možda se on i promeni vremenom, odakle znam…

– Gledaj, u životu nije sve crno – belo, ali kad je ljubav u pitanju mora da bude. Ili ga voliš ili ga ne voliš. Nema trećeg. Ili te voli ili te ne voli. Nema filozofije.

– Pa, voli on mene, znaš? Samo je ljubomoran i ponekad tako… Šta znam, nisam ja navikla na taj njegov način iskazivanja svega. Možda je moja mama ipak u pravu, možda ljubav stvarno nije dovoljna?

– Kako to misliš ljubav nije dovoljna?

– Pa nije dovoljno samo to tvoje volimtevolišme. Mora da postoji razumevanje, poštovanje…

I tad mi se upalila lampica! Ljudi i dalje veruju u tu glupu i naklapajuću priču. Ljudi i dalje svašta rade i kriju se iza paravana ljubavi. „Ja to, maco, zato što te volim.“ Pa onda 2-3 šamara ili neka blaža ljubavna varijanta.

Šta vam staje u tu vašu ljubav bez poštovanja, razumevanja i tolerancije? Koje priloge vi žvaćete uz tu ljubavnu pljeskavicu? I da l’ stvarno još neka misli da je voli frajer što je u svađi naziva kravom?

O da! Zaljubljeni ljudi se svađaju! Ljudi koji se vole se svađaju! I te kako! Ali bez poražavajućeg rasta tepajućih nadimaka u odraslu živinu. Pilence se ne pretvara u kokošku, koliko god da si ljut.

Kako se to voli neko ko se ne poštuje i ne razume?

Ljubav je, bre, kompleksnija od poljupca za laku noć i SMS-a za dobro jutro. Nije to samo seks i „naruči mi kafu i cedevitu“ u kafiću. Ne moraš da je ženiš i da joj pišeš pesme. Ne moraš ništa. Ali ako je stvarno voliš – onda ćeš sve sa njom da ŽELIŠ.

Jer, ljubav je, bre, jednostavna kao poljubac za laku noć. U nju staje slatka drhtavica, neispunjena želja i načeto ostvarivanje. U nju staje čitav univerzum bez svog konca i blesava pomisao da možeš i kosmos da opašeš vašim zagrljajem. U nju staje i crno, i belo, i sve nijanse svih boja (ne samo 50 ove sive).

Ali u nju ne staje rečenica „možda se promeni“. Ljubav ne menja čoveka po narudžbini: ’ajde sad da budeš nežan, da me grliš, da mi šalješ poruke i cveće, da putujemo, da podižemo zajedno decu. Da postaneš muzikalan, društven ili stalno nasmejan. Da ne ljubomorišeš i da me ne pratiš. Da se ne drndaš kad ostanem duže s drugaricama. Čak ni ljubav to ne radi.

Prava ljubav menja čoveka – oblikuje ga, neke crte izoštri, neke potpuno zamuti. Pravi od tebe ono što jesi. I ništa drugo. I nikog drugog.

Prava ljubav sve uključuje i sve računa. To je neka nebeska računica sa realno magičnim rezultatom.

Prava ljubav je isključiva i staje u jedan stih: „Kad bi bio potop, a ja da sam Noje, tebe bih poveo, jedino moje…“

Tu počinje sva logika.

Tu prestaje sva logika.

Voliš me. Volim te. I to znači – sve.

 

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografije: pinterest.com