Kada me poslednji put nisi sreo

18. juna 2018.

 

Kada si poslednji put odbio da me sretneš,

Bilo je to u jednom gradu,

U gradu gde ja nikada više neću moći da stignem na vreme,

Jer uvek se svirepo kasni

Kada više nemaš kome da se vratiš.

 

Kada me poslednji put nisi sreo,

U meni se k’o vrh planine,

Oštro zubio taj decembar;

Usred leta, na srpu mesečine,

Odnekud me je vetar

Skidao do kože golu

Dok su na mom stolu

Dve usahle ruke,

U birtijskoj čaši,

Tražile trenutke

Kad sam ovde mogla na vreme da se vratim.

 

Kada si poslednji put odbio da me sretneš,

Bilo je to u jednom gradu,

U gradu gde smo nužno stranci,

Gde nas najmanje kafanski stolovi dele,

Gde karirani stolnjaci

Postaju čistiji

Od svih puteva na kojima odbijam da te sretnem.

 

Kada me poslednji put nisi sreo

Samo je par skrivanih pogleda

Moglo da svedoči

Da smo se u ovom gradu jednom

Sretali namerno,

Da smo se danas

Samo slučajno

Našli u istom trenutku;

Da si možda poslednji put baš sada

Odbio da me sretneš,

Da ću možda jednom postati ja taj grad,

Legla pod zemljom,

U koji nikada više nećeš moći da stigneš na vreme.

Kada me poslednji put nisi sreo,

U gradu gde moji mrtvi leže,

Gde ni živima ne mogu da svratim,

Gde uvek kasnim

Jer više nemam kome da se vratim;

U Ćupriji, u Kvartu 25,

Gde se više ne znamo,

Gde se već odavno

Samo srećemo slučajno,

Gde jedino oteti, skrivani, pogledi,

Mogu da svedoče

Da smo se jednom ovde voleli.

 

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: weheartit.com