Kad brineš za onog kog voliš

15. januara 2018.

Svet se okrene naglavačke, al’ ti si jedini koji to vidi. Ljudi idu na posao, piju kafe i žvaću svoje integralne kifle za doručak.

Autobuski red vožnje ostaje nepromenjen, a vozovi koji inače kasne, sada stižu na vreme. Svet se okreće iz inata.  Jer ti stojiš u mestu i u grudima imaš rupu, a u rukama punu  prazninu. Rupa je velika, a praznina uokvirena tvojim dlanovima taman tako da se u nju ugnjezdi briga. U grudi, u dlanove.

Kad brineš za onog kog voliš želiš da brineš o njemu, a ne za njega. Da mu budeš majčina ruka na užarenom čelu ili očeva čvrsta šaka na nesigurnom ramenu. Da mu budeš ono što lake spisateljice još lakših vikend-romana zovu „luka mira i spasa“.

Jer kad brineš za onog kog voliš, svet se okrene naglavačke, kao da je more uronjeno u neku zimsku oluju. Hladno je i nema nagoveštaja od onog sunca što prži sve što te muči.

Ima tu klišea za nabrajanje taman toliko da briga nikad ne prođe, da se useli u svaku poru na životu. Ali ne nabrajamo klišee, zaobilazimo sve ono što drugi misle da je jasno i baš tako. Zato svet i izgleda tako normalno isto, tako normalno tuđe.

Kad brineš za onog kog voliš, ljubav se preobuče u tu brigu. Navuče na sebe kosmički plašt večite težine i ćuti, šćućurena i nevidljiva. Ljudi idu na posao, piju kafe i žvaću svoje integralne kifle za doručak.

Na vestima, čuješ, negde se isto tako u svetu podigao neki cunami, sudarila se dva voza, zemljotres srušio kuće. A u stvari, u srcu divlja uragan, sudarili se ljubav i neke dijagnoze, zeljotres ljulja temelje. Al’ vi stojite čvrsto. Ljubav je jača od brige.

Kad brineš za onog kog voliš, svet se okrene naglavačke, al’ ti si jedini koji to vidi. Ljudi idu na posao, piju kafe i žvaću svoje integralne kifle za doručak. Tako nekako i znaš da će se svet izvrnuti na svoje lice. I da više neće biti razloga da brineš.

Samo da voliš.

people-2943065_1920

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pixabay.com