09 sep K A P E L A

Što više stariš
i što više ljudi poznaješ
češće ćeš boraviti unutar ili ispred
te sive, morbidne, te hladne
prostorije.

Ne umiru samo osobe koje poznaješ.
One imaju i očeve i majke, braću i sestre
momke i devojke, muževe i žene
kćeri, sinove i ostalu rodbinu
i svi oni idu
na onaj
svet.

Biće situacija kada ćeš u tu komoru smrti
navraćati i po dva-tri puta mesečno.
Nekako ćeš se stopiti sa njom.
Kamenčići od kojih je sačinjen zid
će ti ući pod kožu.
Tvoja kosa i odeća će početi da upijaju
taj miris sveća i tamjana.
Počećeš da pamtiš i pukotine po podu.
Ne pitaj me kako, samo mi veruj.

Pop će uvek biti još deblji i jači.
Pojaće uvežbano i krajnje
rutinski.

Ljudi oko tebe će se krstiti
a ti ćeš samo stajati
i ćutati.

Biće to jako neprijatna atmosfera.

I zato ćeš u određenom trenutku, krajnje spontano
poželeti da skončaš u nekoj poplavi, ratu, avionskoj nesreći
u poteri za blagom, pri udaru groma na pustom ostrvu
ili na ma koji način
koji znatno otežava pronalaženje tela
samo da nikada
više
živ ili mrtav
ne
budeš
deo
tog
predvorja
za
crve.

Autor: Marko Antić

Fotografije: favim.com