19 jun Jutro

Svake noći pitam se

imam li snage

da levom šakom

skršim desno rame

kako ne bih ponižavao

sećanja u hladnoći klozeta,

umoran od posla

za koji me niko neće platiti,

sit velikih dela

koja mi izmiču.

Sva muka mog postojanja

staje u tih par minuta

pre nego što se trgnem,

odem do toaleta

i okrenem ogledalo ka zidu.

Svaka druga misao,

ma koliko uzvišena bila,

daleko je od ledenih pločica

na kojima

ponovo osvajam slobodu,

grčevito pokušavajući

da se prisetim strasti

koje su sve žene

u mom životu

tako lako zaboravile.

Autor: Damjan A. Unčević

Fotografija: favim.com