Jer se nadaš

28. februara 2017.

Ništa nije večno. Ništa oko nas ne traje zauvek i koliko godželeli da se neke stvari izbrišu ili ne, vreme čini svoje. Ni ono dobro, ni ono loše nije večno. Ništa. Nije večno jer mora da postoji nada.
Šta bi se desilo kada bi sve ono loše, takvo i ostalo? Šta bi se desilo kada bi sreću imali samo neki ljudi a ovi ostali bili osuđeni na tugu i bol?
Ipak na kraju svi završimo isto. Nadajući se. Jer šta drugo preostaje bolesnima nego da se nadaju da će ozdraviti? Šta drugo preostaje slomljenima nego da se nadaju da će neko nekada sklopiti njihova srca ponovo? Šta drugo ostaje povređenima, ostavljenima, razočaranima, nego da se nadaju da će sutra taj osećaj malo popustiti, da će opet biti svoji.
Al nada je jedna velika prevara. Zavuče se pod kožu, pusti te da sanjaš i maštaš, pusti te da živiš svoj san a onda te sve stigne kada najmanje očekuješ, i opet si na istom. Ali ne prestaješ. Ne prestaješ jer je nada usađena duboko u tebi da te učini da želiš nešto što ne možeš da imaš i neguje onaj osećaj, jak, tup, težak i mučan al opet lep. Jer se nadaš.
Jer nada to čini. Nada nam ne dozvoljava da odustanemo. Zbog nje se nadamo ljudima koji su otišli od nas, a još ih volimo. Ne možemo da prestanemo da verujemo u neke ljude iako su nas hiljadu puta izneverili. Ne možemo da prestanemo da se nadamo ljubavi i ljubavima koje su davno ispisale svoj kraj a sad samo pokušavaju da promene već ispisanu knjigu. Ne prestajemo da verujemo u dobro šta god da se desi, jer postoji nada u ono bolje sutra.
Na takve stvari ne utičemo, nemoguće je. Kada voliš, onda se i nadaš. Vrlo je prosto. Kada voliš ne možeš da zamisliš sebe bez te osobe u životu, ma ko to bio, i onda tako sediš, boriš se, nadaš se i čekaš. Jer nada umire poslednja, ne ljubav.

Autorka: Katarina Mitić

Fotografija: tumblr.com

jer-se-nadas-blacksheep.rs