09 maj Jelena Dimitrijević: Volim da istražujem i volim izazove

Jelena Dimitrijević  je mlada dizajnerka iz Niša, koja je pre godinu i po dana odlučila da je njen san vredan rizika i otvorila svoj atelje. Pored ručno oslikanih i unikatnih marama i ešarpi, po kojima je uveliko postala prepoznatljiva, Jelena stvara originalne i udobne komade odeće koji ističu lepotu ženskog tela. Odabrali smo Jelenu da bude naša Crna ovca nedelje, pa vas pozivamo da se upoznate sa njenim radom i pročitate šta sve ova energična devojka ima da kaže o sebi,bojama, inspiraciji i modi.

Kao i većina devojčica, volela si da praviš haljine za svoje lutke, a kasnije da crtaš svoje izmaštane haljine. Tvoj prvi izbor studija je bio grafički dizajn, ali spletom događaja, upisala si i završila dizajn tekstila i odeće. Sada kada pogledaš u prošlost, da li bi rekla da si ti izabrala struku ili je struka izabrala tebe?

Spletom okolnosti idem ka svom cilju, planirano, a opet neplanirano. Prva želja je bila scenski kostim, u tom trenutku jedina opcija bio je grafički dizajn. Nisam se bunila, volim ja i to, pa sam krenula tim putem. Da sam odustala ne bih nakon položenog prijemnog saznala da na fakultetu ima smer dizajn tekstila i odeće i da mogu da biram. Od želje za scenskim kostimom i dalje ne odustajem, samo čekam kada će taj trenutak odabrati mene. Ja sam odabrala šta volim da radim, a sve ostalo se dešava jer ne odustajem i ne skrećem s puta.

Ručno oslikane i unikatne ešarpe i marame su, na neki način, tvoj zaštitni znak po kom si postala vrlo prepoznatljiva. S obzirom da su u pitanju specifične tehnike oslikavanja, možeš li nam reći kada si se prvi put susrela sa njima i šta te je privuklo da ih prilagodiš i uključiš u svoj rad?

Sve je krenulo spontano. Volim dizajn tekstila, volim da istražujem i volim izazove. Tehnike koje radim morala sam dobro da upoznam i mnogo puta da pogrešim da bih na kraju odlučila da nastavim sa njima. Batik tehniku upoznala sam na fakultetu u sklopu predmeta dizajn tekstila. Prošli smo nekoliko tehnika ali je nekako ova ostavila utisak, pronašla sam se, jer sam videla da veliku ulogu u stvaranju ima boja. Šibori tehniku sam izabrala za diplomski. Bilo je to vrlo zanimljivo putovanje, jer sam imala vrlo malo materijala na srpskom, pa sam morala da prevodim uglavnom sa japanskog, litvanskog i malo sa engleskog kako bih je savladala. Zaista nisam planirala, na kraju smo se našle, ja sam istražila njih, one su se prilagodile mom senziblitetu i tako sada zajedno bojimo bela platna 🙂

Dok sam te istraživala, naišla sam na slike kako si u školama držala neki vid edukativnih radionica gorepomenutih tehnika oslikavanja. Možeš li nam reći nešto detaljnije o samim radionicama? Koliko su deca bila zainteresovana za upoznavanje sa procesom i šta je to iskustvo tebi značilo?

Volim da radim sa decom, to je jedan sjajan vid sakupljanja kreativne energije. Oni su mali genijalci. To je bilo fantastično iskustvo. Zaista bih volela i potrudiću se da se ponovi. Delovalo je, kada smo počinjali, da će trajati večno, a onda se sve završilo za sekund. Radionice su trajale dva meseca u toku leta i bile su namenjene deci proizvođača duvana. Svake nedelje je bilo po nekoiko radionica, radilo se dosta, ali bilo je zaista i puno dece koja su želela da rade i uče sa nama. Iskreno, bila sam uplašena kako ću im znanje o tehnici preneti, to su ipak bila deca sa drugog govornog područja i sa našom decom ukupno ih je bilo oko 130. Razgovarali smo rukama, nogama i četkicama. Praktično pokazivanje je bio jedini način da se razumemo. Deca su odmah razumela šta treba da rade i jedva su čekali da dođu na red da crtaju voskom po platnu. Oduševljavali su se kada smo pravili efekte, učili su mešanjem kojih boja koja boja nastaje. Napravili su dosta sjajnih marama i ešarpi i sada ih sa ponosom nose.

Odeća koju dizajniraš je raznovrsna: od asimetričnih, strogih kontura do lepršavih i mekih oblika. Kada započinješ rad, od čega zavisi kakvog senzibiliteta i stila će biti finalni proizvod? Kako bi opisala svoj stil?

Volim da radim i asimetriju, tako mogu na ženskom telu da naglasim sve ono što je potrebno da bi izgledalo savršeno, a opet volim i da uradim nešto skroz opušteno i lepršavo i da na taj način dođem do elegancije. Kada počinjem sa radom sve  zavisi od toga u kakvom sam raspoloženju i od trenute inspiracije. Ukoliko je to nešto što radim naručeno, tada tražim inspiraciju u samoj osobi i tada kreacija zavisi od njenog senzibiliteta. Moji radovi su za hrabre žene, sa stilom i karakterom. Svaki moj komad garederobe ima svoj karakter i samo čeka da se pronađe sa istim takvim karakterom koji je u nekoj ženi.

Čini se da dizajneri stalno vode bitku između umetničke originalnosti i realne nosivosti odeće koju kreiraju, ali deluje da si ti pronašla ravnotežu. Koliko je teško pronaći i postaviti sebi tu granicu? Da li si nekad bila u situaciji da si izmenila svoju viziju zarad nosivosti i obrnuto?

Kada na belom papiru počnete sa crtanjem skica sve je moguće, ali pri realizovanju modela to nije tako. Svaki štep, svaki preklop, svako sečenje ima svoje zašto. Nekad počenem od skroz nenosivog modela, ali pre realizovanja dobro razmislim. Volim da osoba koja ponese kreaciju sa mojim pečatom može i da skakuće u tome ukoliko želi, a da se ništa ne poremeti. Dešavalo se, naravno, da promenim model, jer nije bio u potpunosti funkcionalan, nisam odustala od njega, samo sam korigovala ono što nije bilo dobro. Inače, nije toliko teško postaviti granicu između nosivosti i originalnosti, ume nekad da potraje traganje za konačnim krojem, ali je konačan rezultat uvek sjajan.

Imala si prilike da se kao dizajner predstaviš na raznim revijama (festivalu Japanizam, Beogradskoj nedelji umetnosti, Balkan Art Fashion Eventu – BAFE). Koliko je revijsko iskustvo bitno za mladog dizajnera? Da li bi izdvojila neku reviju na kojoj si učestvovala kao posebno dragu  i koja je revija na kojoj bi volela da učestvuješ?

Revijsko iskustvo je dosta bitno za mladog dizajnera. Pored, naravno, reklame svog rada, tu dolazi do upoznavanja kolega, pronalaženja inspiracije i sklapanja saradnji. Generalno su mi sve revije gde sam učestovala drage, no hajde da izdvojim poslednju na BAFE-u gde sam prikazala kolekciju “An innocent beauty“ jer sam se zaista lepo provela na pisti sa modelima. Volela bih, i radim na tome, da učestvujem na Serbia Fashion Week-u, za početak, a kasnije…pa… videćemo, još dosta nekih planova. 🙂

Otprilike godinu i po dana imaš svoj atelje u tržnom centru Kalča u Nišu. Koliko ti je bilo teško da se odlučiš za taj korak samostalnog biznisa, s obzirom na tešku ekonomsku situaciju u zemlji?

Nije bilo lako, a nije ni strašno. Naoružala sam se strpljenjem, kreativnošću i voljom za rad. Znala sam da od mene samo zavisi da li će to zaživeti, zato ne stajem. Ima uspona,  ima i blagih padova na koje se ne obazirem, te trenutke iskoristim za stvaranje nečeg novog. Ekonomska situacija u našoj zemlji je oduvek bila nestabilna, ali žene znaju da cene umetnost i kvalitet, a ja se potrudim da prilagodim cene trenutoj situaciji.

Deluje da je modna scena jedan svet, a moda na ulici drugi, naročito na našim prostorima. Kako bi opisala oba ova sveta i da li se i ukojoj meri oni spajaju?

Modna scena kod nas i moda na ulici su dva vrlo različita sveta i oni ne bi trebalo da se spajaju, a kod nas je baš to slučaj. Na našoj modnoj sceni imamo jake i kvalitetne dizajnere koji svojim radovima zaista oduševljavaju. Moda na ulici je druga priča, ispijanje kafe, odlazak do fakulteta i škole, nije modna revija već jedna opuštena situacija u kojoj treba izgledati lepo i pristojno. Lepo je naravno videti osobu sređenu, ali u zavisnosti od prilike.

Pošto smo saznali da je inspiracija za tvoju najnoviju kolekciju An Innocent Beauty došla iz filma „Kosa“, šta trenutno čitaš/gledaš/slušaš što bi preporučila našim čitaocima, a što bi nam dopustilo da naslućujemo kako će izgledati tvoja naredna kolekcija 🙂 ?

Volim da čitam naučnu i epsku fantastiku, tako da, što se tiče čitanja u tom sam žanru. Što se tiče filmova, već neko vreme se vrtim oko filma „Briljantin“ i nekoliko kriminalističkih filmova i naučne i epske fantastike, a što se tiče muzike, džez, rok, ska.. Kada bih kao običan čitalac videla odgovor, verovatno bih zamislila nekog hobita u odelu i sa gitarom u sledećoj kolekciji, ali, ipak, ostaću pri njemu i ostaviću vas da pogađate.

Zašto si ti crna ovca?

Ja sam crna ovca zato što crna boja nastaje mešanjem svih boja. Zato što sam ja spoj svih boja i jer volim da obojim svaku belu podlogu i svaku belu ovcu. I zato što imam crnu kovrdžavu kosu.

Razgovarala: Đurđica Zec

Fotografi : Ana Krstić, Marko Pekić, Dražen Žigić